Istraživanje koje je vodila Laboratorija za biologiju raka Odeljenja za medicinu i nauke o životu (MELIS) na Univerzitetu Pompeu Fabra, u saradnji sa Centrom za genomsku regulaciju i Mursijskim institutom za biosanitarna istraživanja, uspelo je da identifikuje funkciju gena RNF144B koji , u normalnim uslovima, učestvuje u kontroli deobe ćelija i genomskog integriteta.
Ove funkcije se gube kada je ekspresija ovog gena nedovoljna, posebno utičući na formiranje tumora adenokarcinoma pluća. Pored toga, rezultati ovog istraživanja sugerišu da pacijenti sa niskim nivoom ekspresije ovog gena imaju lošiju prognozu i visoku otpornost na konvencionalno lečenje hemoterapijom.
Gen p53 je najvažniji poznati supresor tumora. Mutira u 50% karcinoma, a kada se to dogodi, gubi sposobnost da zaštiti ćelije tela od razvoja kancerogenih procesa, a tumori se razvijaju veoma brzo. Ali p53 ne deluje sam.
„Gen p53 je najbliža stvar dirigentu orkestra u ćeliji. On koordiniše mnoge ćelijske funkcije, u rasponu od kontrolisanja ćelijske smrti do starenja, ili stope i kvaliteta ćelijske deobe. A sve se to radi regulacijom ekspresije više ćelija. više od 300 gena“, kaže Etna Abad, prvi autor članka.
Eksperimentalna studija na ljudima i miševima objavljena u Journal of Experimental & Clinical Cancer Research, koju vodi UPF Cancer Biologi Laboratori, opisala je ulogu RNF144B, jednog od gena regulisanih p53 čija je funkcija do sada bila nepoznata. Prema studiji, u normalnim uslovima, gen RNF144B reguliše deobu ćelija i genomsku stabilnost, a to čini tako što kontroliše degradaciju proteina uključenih u ove procese.
„Ako RNF144B zakaže i nije dovoljno izražen, u ćeliji nastaje hromozomski haos tokom ćelijske deobe, pa počinje da ima više hromozoma nego što bi trebalo, što dovodi do pojave kancerogenih procesa“, objašnjava Ana Janić, koja je koordinirala studiju.
Iako mutacije RNF144B nisu veoma česte, njihov efekat je važan, jer rezultira lošijom prognozom za pacijente koji pate od solidnih tumora pluća kao što je adenokarcinom. Štaviše, rezultati istraživanja pokazuju da nije neophodno imati mutirani gen da bismo imali lošu prognozu. Gotovo nepostojeća, izmenjena ekspresija gena ima isti ishod.
„Videli smo da RNF144B igra važnu ulogu u procesima raka, jer, iako je p53, gen supresor tumora par ekcellence, netaknut, promene u RNF144B su dovoljne da indukuju formiranje tumora u tkivima poput pluća“, ističe Abad. out.
Studija takođe pokazuje da su tumorske ćelije koje abnormalno eksprimiraju RNF144B otpornije na konvencionalnu hemoterapiju. Ovaj rezultat, ako se potvrdi daljim studijama koje koriste kliničke podatke, „potvrdio bi ulogu RNF144B kao biomarkera za određivanje lečenja pacijenata sa adenokarcinomom pluća“, dodaje Janić.
„Ova studija takođe naglašava da je biologija p53 i gena pod njegovom kontrolom, kao što je RNF144B, složena, jer se može u velikoj meri razlikovati u zavisnosti od tkiva odakle je rak nastao. Stoga, da bismo pronašli efikasne terapije, moramo posebno proučiti različite genetske promene u svakoj vrsti raka“, zaključuje Janić.
