Međunarodni tim istraživača, uključujući naučnika iz Botaničke bašte Njujorka (NIBG), dokumentovao je i opisao sedam retkih novih biljnih vrsta sa jarkim cvetovima koje se nalaze samo u visoko ugroženim šumama Anda u Peruu.
Koristeći međunarodno prihvaćene kategorije statusa očuvanja, istraživači veruju da četiri nove vrste treba da budu klasifikovane kao ugrožene, a tri kao kritično ugrožene, status koji je samo jedan korak od izumiranja u prirodnim staništima.
Sve ove vrste pripadaju jednom rodu — grupi blisko povezanih vrsta — u porodici tropskih biljaka Melastomatomaceae, velikoj i raznolikoj porodici čije se oko dve trećine vrsta nalazi u tropima Novog sveta. Istraživači opisuju novu vrstu u „Taksonomskim i horološkim novinama u Blakei (Melastomataceae: Pikidantheae) iz Perua sa listom vrsta za ovu zemlju“, objavljenom u Phitotaka.
Ranije su u Peruu bile dokumentovane 24 vrste iz roda Blakea. Otkriće sedam novih vrsta Blakea u zemlji predstavlja značajno povećanje u razumevanju nauke o biljnom svetu u zemlji i naglašava hitnost zaštite šuma u kojima se nalaze.
„Ovo istraživanje u velikoj meri doprinosi našem znanju o biodiverzitetu u Andima“, rekao je dr Fabijan Mikelanđeli, kustos tropske botanike Abes i direktor Instituta za sistematsku botaniku u Botaničkoj bašti Njujorka. „Činjenica da možemo povećati broj vrsta u zemlji za rod sa veoma upadljivim cvećem za skoro 30 procenata u jednoj publikaciji je dodatni dokaz potrebe da se dokumentuju vrste slabo poznatih ekosistema.
Nove vrste koje su opisane i ilustrovane u radu su Blakea eden, Blakea kuinta, Blakea vilderi i Blakea iumi iz peruanskog departmana Amazonas, Blakea pavida i Blakea rojasiae iz departmana Amazonas i Cajamarca i Blakea leoniae iz departmana Amazonas. i San Martin.
Većina novih vrsta je dokumentovana na samo tri ili četiri lokacije, a istraživači su pronašli jednu (Blakea iumi) na samo jednoj lokaciji unutar zaštićenog područja. Mnoge oblačne šume na velikim visinama u kojima ove vrste rastu su pod sve većom pretnjom da budu posečene jer poljoprivreda i stočarstvo zadiru u nezaštićena prirodna područja.
Ove šume su poznate po visokom nivou endemskih vrsta – to jest vrsta koje se ne mogu naći nigde drugde. Većina šuma u kojima se nalaze nove vrste nalaze se izvan državnih parkova i zaštićenih područja i sve su ugrožene. Oblačne šume su posebno važni ekosistemi jer se tamo nalaze izvorišta mnogih reka koje se koriste za navodnjavanje, vodu za piće ili druge namene.
Koristeći kriterijume Međunarodne unije za zaštitu prirode, koja vodi Crvenu listu svetskih ugroženih biljnih, gljivičnih i životinjskih vrsta, dr Mikelanđeli i njegove kolege smatraju da Blakea pavida, Blakea kuinta i Blakea iumi treba da budu prepoznate kao Kritično ugrožena, što znači da je vrsta u ozbiljnom riziku od izumiranja u svojim divljim staništima. Preostale četiri vrste treba smatrati ugroženim, kažu.
Istraživači su koristili biljke sakupljene tokom izleta i osušene, očuvane herbarske uzorke da bi razlikovali nove od postojećih vrsta. Kao deo istraživanja, dr Mikelanđeli, vodeći autoritet u porodici Melastomatomaceae, koristio je skenirajući elektronski mikroskop u NIBG-ovoj laboratoriji za istraživanje biljaka Pfizer za proučavanje detaljnih aspekata biljnih primeraka koji su istraživačima omogućili da dalje razlikuju ovu vrstu od bliskih srodnika.
U radu, glavni autor Robin Fernandez-Hilario, dr. kandidat na Federalnom univerzitetu u Parani u Kuritibi, Brazil, i koautori primećuju da je u poslednjih 30 godina značajan broj novih vrsta Melastomatomaceae dokumentovan u Peruu, ali je rod Blakea nedovoljno zastupljen u ovim otkrićima. Među razlozima koje navode za ovaj jaz je činjenica da vrste Blakea imaju tendenciju da budu epifitske biljke – što znači da rastu na drugim biljkama – koje može biti teško pronaći u šumama sa visokim krošnjama. Takođe, nedostajalo je istraživanje i sakupljanje u veoma različitim oblastima kao što su andske šume.
Pored NIBG i Federalnog univerziteta u Parani, istraživački tim je sastavljen iz institucija u Peruu i Kini.
