Malo se zna o tome kako terapija zračenjem za ubijanje ćelija raka utiče na imune ćelije i druge komponente tumora pacijenata. Ali studija Sveobuhvatnog centra za rak u Rosvel Parku baca svetlo na taj proces, pružajući informacije koje bi mogle biti ključne za planiranje režima lečenja koji kombinuju imunoterapiju i terapiju zračenjem. Autori iznose svoje nalaze u novoj studiji u časopisu Journal for ImmunoTherapy of Cancer.
„Trenutno postoji veliko interesovanje za kombinovanje zračenja, što je konvencionalna terapija raka, sa tretmanima zasnovanim na imunološkom sistemu kako bismo pokušali da poboljšamo odgovore na imunoterapiju“, kaže dr Džejson Muhič, stariji autor studije i profesor onkologije na Odeljenju za imunologiju Rosvell Park. „Ako znamo više o tome kako zračenje funkcioniše samo po sebi, možemo ga bolje kombinovati sa različitim oblicima imunoterapije.“
Da bi bolje razumeli promene koje se javljaju pri zračenju, dr Muhitch i kolege su koristili jednoćelijsko sekvenciranje RNK i spektralnu protočnu citometriju da analiziraju tumore pacijenata kojima je dijagnostikovan karcinom bubrežnih ćelija, najčešći tip raka bubrega kod odraslih. Osam pacijenata je lečeno nefrektomijom – hirurškim uklanjanjem bubrega – bez zračenja. Još šestoro se prethodno upisalo u kliničko ispitivanje (NCT01892930) u kojem su podvrgnuti nefrektomiji nakon tretmana stereotaktičnom terapijom zračenjem tela (SBRT), koja cilja tumore upravo sa veoma visokim dozama zračenja. Istraživači su identifikovali razlike u imunim ćelijama i tumorskim ćelijama pacijenata u obe grupe.
Koautor dr Adil Khan sa Odeljenja za imunologiju, izvršio je spektralnu protočnu citometriju, koja omogućava identifikaciju specifičnih podtipova imunih ćelija i opisivanje promena koje se dešavaju unutar tih podtipova u zavisnosti od vrste lečenja. Prvi autor Džeki Čou, dr., u to vreme postdoktorski istraživač u Rosvel Parku, izvršio je analizu sekvenciranja jednoćelijske RNK da bi otkrio „programiranje“ pojedinačnih imunih i tumorskih ćelija i kako se taj kod menja nakon zračenja.
Analiza tima pokazala je da ozračeni tumori sadrže više nivoe kako rano aktiviranih tako i „iscrpljenih“ CD8 T-ćelija, koje pomažu u regulisanju odgovora tela na rak, ali su oslabljene prethodnom aktivnošću – informacije koje mogu dati naznake o tome kako te ćelije može se koristiti za borbu protiv tumora.
„Široko korišćeni oblik inhibitora imunološke kontrolne tačke, terapija anti-PD-1, mogao bi da deluje veoma dobro za oslobađanje više antitumorskih efekata ovih iscrpljenih CD8 T-ćelija koje vidimo da se povećavaju nakon zračenja“, primećuje dr. Muhitch. „A kada pogledamo samo tumorske ćelije, možemo videti iz njihovih obrazaca ekspresije da su podložnije citotoksičnim efektima ubijanja T-ćelija. Ovde postoji napredak u smislu razumevanja efekata zračenja na oba T-ćelija. ćelije i ćelije raka unutar tumora pacijenata.“
Dr Čau je, kaže, spojio te dve informacije i predvideo povećane interakcije između T-ćelija i tumorskih ćelija nakon tretmana zračenjem. „Ta informacija je moćna“, kaže dr Muhič.
Tim je visokodimenzionalne podatke generisane tokom ove studije učinio besplatno dostupnim u javnim repozitorijumima, tako da članovi šire istraživačke zajednice mogu da ih koriste u budućim studijama.
Dr Muhitch izražava zahvalnost za pacijente koji su učestvovali u kliničkom ispitivanju i čiji su uzorci tumora postavili osnovu za studiju. „Pokušali smo da naučimo što više možemo koristeći najsavremeniju tehnologiju da nas obavestimo o promenama koje se dešavaju kod tumora pacijenata koji se leče zračenjem. Te dragocene ćelije mogu pomoći drugom pacijentu sa rakom u budućnosti.“
