Mikrobiom ljudskog creva ima značajan uticaj na naše zdravlje. Istraživanja su pokazala da može uticati na razvoj i odgovor emocija, ali je odnos između posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i mikrobioma creva neistražen.
PTSP je poremećaj mentalnog zdravlja zasnovan na strahu koji se razvija kod nekih pojedinaca koji dožive uznemirujuću i užasavajuću situaciju koja uključuje teške povrede, stvarnu ili pretnju smrću ili nasilje.
Nova studija istraživača iz Brigama i Ženske bolnice, jednog od osnivača zdravstvenog sistema Mass General Brigham, i Harvarda T.H. Chan škola javnog zdravlja sistematski je istraživala odnos između PTSP-a, ishrane i mikrobioma creva. Njihova studija je otkrila da su učesnici koji su se pridržavali mediteranske dijete imali smanjene simptome PTSP-a. Njihovi rezultati su objavljeni u časopisu Nature Mental Health.
„Postoji veoma intrigantna veza između mikrobioma ljudskog creva i mozga“, rekao je ko-korespondent doktor Jang-Ju Liu, iz Odeljenja za mrežnu medicinu Channing u okviru Odeljenja za medicinu u Brigamu i Ženskoj bolnici. „Kroz našu studiju, ispitali smo kako su faktori, poput ishrane, povezani sa simptomima PTSP-a. Iako su potrebna dalja istraživanja, bliže smo mogućnosti da pružimo preporuke za ishranu za prevenciju ili poboljšanje PTSP-a.“
Teret PTSP-a često se proteže izvan pojedinca; članovi porodice, zdravstvena industrija i društvo takođe su pogođeni poremećajem mentalnog zdravlja. Pored toga, osobe sa PTSP-om imaju povećan rizik od razvoja hroničnih bolesti kao što su koronarna bolest srca, moždani udar, dijabetes, autoimune bolesti i prerana smrt. Razumevanje uloge ishrane i mikrobioma moglo bi da poboljša preporuke i ishode za pacijente sa PTSP-om.
„Ispitivanje osovine creva i mozga može pružiti uvid u međuzavisnost mentalnog i fizičkog zdravlja“, rekao je ko-korespondent dr Karestan Koenen, sa Odeljenja za epidemiologiju na Harvardskoj školi javnog zdravlja T.H.
„Naši nalazi sugerišu da je odnos PTSP-a i mikrobioma ljudskog creva obećavajuća oblast istraživanja koja može dovesti do preporuka za ublažavanje negativnih zdravstvenih posledica PTSP-a nizvodno.“
Tim je prikupio podatke od 191 učesnika u pod-studijama Studije zdravlja medicinskih sestara-II (NHS-II), koja je uključivala Studiju uma i tela (MBS) i PTSP podstudiju. Učesnici su raspoređeni u tri grupe: verovatni PTSP, izloženi traumi, ali bez PTSP-a i bez izloženosti traumi.
Svi učesnici su predali dva seta od četiri uzorka stolice, jednom na početku studije i ponovo šest meseci kasnije. Uzorci su prikupljeni da bi se pružile informacije o mikrobnoj DNK i da bi se potvrdilo da je mikrobiom creva učesnika stabilan tokom šest meseci.
Tim je procenio povezanost između ukupne strukture mikrobioma i faktora domaćina, uključujući simptome PTSP-a, starost, indeks telesne mase (BMI) i informacije o ishrani. Iz ove evaluacije, istraživači su pronašli nekoliko faktora domaćina (BMI, depresija i antidepresivi) povezanih sa strukturom mikrobioma.
Zatim su istraživači procenili odnos između dostupnih informacija o ishrani i simptoma PTSP-a. Tim je otkrio da su učesnici koji su se pridržavali mediteranske dijete imali manje simptoma PTSP-a. Konkretno, otkrili su da je konzumacija crvenog i prerađenog mesa bila pozitivno povezana sa simptomima PTSP-a, dok je konzumacija biljne hrane bila negativno povezana sa simptomima PTSP-a.
Na kraju, tim je koristio generalizovanu metodu triangulacije mikroba-fenotipa (GMPT) da ispita vezu između simptoma PTSP-a i potpisa mikrobioma creva, sa ciljem da identifikuje pretpostavljene vrste koje štite od PTSP-a. Oni su identifikovali Eubacterium eligens kao top pretpostavljenu zaštitnu vrstu za PTSP.
Da bi testirao konzistentnost ovog potpisa tokom vremena, tim je otkrio da je inverzna povezanost obilja E. eligens sa simptomima PTSP-a bila veoma konzistentna u sve četiri vremenske tačke. Oni su dalje pokazali da je E. eligens pozitivno povezan sa obogaćenim komponentama mediteranske ishrane (kao što su povrće, voće i riba) i da je E. eligens negativno povezan sa crvenim/prerađenim mesom, koje ljudi koji prate mediteransku ishranu ograničavaju ili izbegavati.
Tim primećuje ograničenja u njihovoj studiji, uključujući korišćenje kratke skale skrininga za PTSP (umesto formalne kliničke dijagnoze PTSP-a). Međutim, rezultati nude uvid u buduće studije koje ispituju druge poremećaje mentalnog zdravlja i dijetetske intervencije kako bi se poboljšale preporuke za ublažavanje ili prevenciju simptoma.
„Uzbuđujuće je što naši rezultati impliciraju da mediteranska ishrana može pružiti potencijalno olakšanje osobama koje imaju simptome PTSP-a“, rekao je Liu. „Željni smo da saznamo više o odnosu između PTSP-a, ishrane i crevnog mikrobioma. U budućoj studiji pokušaćemo da potvrdimo efikasnost probiotika kao metode za prevenciju PTSP-a.“