Naučnici sa Univerziteta Mekmaster i indijskog Univerziteta u Delhiju otkrili su i izolovali prvu živu kulturu patogena Candida auris otpornog na lekove iz životinje, posebno iz ušnih kanala pasa lutalica.
Nalazi sugerišu da bi kućni ljubimci mogli da deluju kao rezervoari za superbakterije, potencijalno prenoseći infekcije na ljude.
Prvi put prijavljeni u Japanu 2009. godine, C. auris je vrsta kvasca koja se od tada proširila po celom svetu.
Gljivica u nastajanju može izazvati uporne i teške infekcije i široko rasprostranjene epidemije u bolnicama. Antifungalni lekovi često ne deluju protiv njega i, prema nekim procenama, više od jednog od tri pacijenta sa ozbiljnim, invazivnim infekcijama će umreti.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila ga je jednim od četiri svetska ‘kritična prioriteta’ gljivičnih patogena.
Za studiju objavljenu na internetu u Journal of Fungi, istraživači su testirali uzorke brisa kože i ušiju kod 87 pasa smeštenih u skloništu u Delhiju. Od toga, 42 su lutalice koje su već pod intenzivnom negom zbog teških lezija usled hroničnih kožnih bolesti. Preostalih 35 pasa bili su kućni ljubimci lečeni od manjih gastrointestinalnih i urinarnih infekcija. Stanja ispitanika nisu bila povezana sa patogenom koji je proučavan.
Brisevi su analizirani na kulture bakterija i gljivica korišćenjem rutinskih dijagnostičkih protokola za infekcije kože i uha. Istraživači su pronašli dokaze C. auris u ušnim kanalima četiri životinje sa hroničnim infekcijama kože.
„Psi su uobičajeni kućni ljubimci. Iako je C. auris u ovoj studiji pronađen samo kod pasa lutalica, u mnogim delovima sveta postoji mnogo pasa lutalica. Ovi psi bi mogli da deluju kao prenosioci C. auris da dođu do drugih životinja i ljudi “, kaže Jianping Ksu, vodeći autor rada i profesor na Odseku za biologiju na Univerzitetu McMaster. On je takođe istraživač u Univerzitetskoj školi za prevenciju i odgovor na pandemiju Global Nekus.
Dok su gljive značajni patogeni za životinje, nijedna živa kultura C. auris nije prethodno izolovana.
Analiza DNK ukazala je na genomske sličnosti između nekih sojeva pronađenih kod pasa i onih pronađenih kod ljudi, pružajući dodatne dokaze da je širenje infekcije na druge životinje i ljude rizik.
„Moramo da budemo oprezni u nadzoru pasa, drugih pripitomljenih kućnih ljubimaca i divljih životinja u regionima gde je C. auris endemska“, kaže Ksu. „Dok se C. auris lako širi sa čoveka na čoveka, put prenosa između životinja ili sa životinja na ljude je mnogo manje jasan i potrebno je dalje istraživanje.
Kada su ljudi zaraženi C. aurisom, neživi objekti u okruženju se lako kontaminiraju odvajanjem ljuski na koži. Pošto je kvasac pronađen u ušnom kanalu pasa, u odnosu na izloženu kožu, smanjeno je izlučivanje u neposrednom okruženju, što je sprečavalo širenje infekcije.
C. auris je takođe otkriven na površini uskladištenih jabuka, u plimskim močvarama, u sredinama sa izuzetno visokim salinitetom i, nedavno, u otpadnim vodama, što sugeriše da može da preživi u teškim uslovima.
