Istraživači sa Univerziteta McMaster otkrili su ranije nepoznatu funkciju proteina za zaštitu ćelija, što bi moglo otvoriti nove puteve za lečenje bolesti povezanih sa starenjem i dovesti do zdravijeg starenja u celini.
Tim je otkrio da klasa zaštitnih proteina poznatih kao MANF igra ulogu u procesu koji održava ćelije efikasnim i dobrim radom.
Nalazi se pojavljuju u časopisu PNAS.
Naše ćelije prave proteine i odbacuju ih nakon što obavljaju svoj posao. Ovaj efikasan, kontinuirani proces održavanja poznat je kao ćelijska homeostaza. Međutim, kako starimo, sposobnost naših ćelija da održe korak opada.
Ćelije mogu pogrešno da stvaraju proteine, a proces čišćenja može postati neispravan ili preopterećen. Kao rezultat toga, proteini mogu da se zgrudavaju, što dovodi do štetnog nakupljanja koje je povezano sa bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.
„Ako ćelije doživljavaju stres jer je započelo agregiranje proteina, endoplazmatski retikulum, gde se proteini prave i potom oslobađaju, dobija signal da prestane da proizvodi ove proteine“, objašnjava profesor biologije Bhagvati Gupta, koji je nadgledao istraživanje.
„Ako ne može da ispravi problem, ćelija će umreti, što na kraju dovodi do degeneracije neurona, a zatim i neurodegenerativnih bolesti koje vidimo.“
Prethodne studije, uključujući i jednu od McMaster-a, pokazale su da MANF štiti od povećanog ćelijskog stresa. Tim je pokušao da razume kako se to dešava proučavajući mikroskopske crve poznate kao C. elegans. Stvorili su sistem za manipulisanje količinom MANF-a u C. elegans.
„Mogli smo bukvalno da vidimo gde je MANF izražen u crvima jer su providni. Mogli smo da ga vidimo u svim različitim tkivima. Unutar ovih tkiva, MANF je bio prisutan u strukturama poznatim kao lizozomi koji su povezani sa životnim vekom i agregacijom proteina“, rekao je Šejn Tejlor, sada postdoktorski saradnik na Univerzitetu Britanske Kolumbije koji je radio na projektu za svoj doktorat. dok je u Mekmasteru.
Tim je otkrio da MANF igra ključnu ulogu u procesu odlaganja ćelija tako što pomaže u razgradnji nagomilanih proteina, održavajući ćelije zdravijima i bez nereda.
Povećanje nivoa MANF-a takođe aktivira prirodni sistem čišćenja unutar ćelija, pomažući im da duže funkcionišu.
„Iako se naše istraživanje fokusiralo na crve, otkrića otkrivaju univerzalne procese. MANF je prisutan kod svih životinja, uključujući ljude. Učimo fundamentalne i mehaničke detalje koji bi potom mogli da se testiraju u višim sistemima“, rekao je Tejlor.
Da bi razvili MANF kao potencijalnu terapiju, istraživači žele da razumeju sa čime drugi igrači MANF komunicira.
„Otkrivanje uloge MANF-a u ćelijskoj homeostazi sugeriše da bi se mogao koristiti za razvoj tretmana za bolesti koje utiču na mozak i druge delove tela ciljanjem na ćelijske procese, uklanjanjem ovih toksičnih nakupina u ćelijama i održavanjem njihovog zdravlja“, rekao je Gupta.
„Središnja ideja istraživanja starenja je u osnovi, možemo li procese učiniti boljim i efikasnijim. Razumevanjem kako MANF funkcioniše i ciljanjem njegove funkcije, mogli bismo da razvijemo nove tretmane za bolesti povezane sa starenjem. Želimo da živimo duže i zdravije. vrste igrača bi mogle da pomognu u tome.“