Naučnik o moru sa severoistoka otkrio je novu vrstu sićušnih mekušaca koji žive u drevnom, potopljenom gaju čempresa pod nazivom Alabamska podmorska šuma.
Dan Distel, profesor istraživanja u Northeastern’s Marine Science Center, kaže da školjka opisana u časopisu Deep Sea Research Part I: Oceanographic Research Papers predstavlja novi rod i vrstu dagnji i nudi važne naznake o tome kako se morski život razvijao u nekim od najfascinantnijih okruženja u okeanu.
To je ujedno i prva vrsta otkrivena u okviru popisa okeana, novog globalnog saveza koji ima za cilj da otkrije 100.000 vrsta u narednih 10 godina.
„Ovo otkriće je važno jer pomaže da se objasne misterije koje uključuju neke od najneobičnijih ekosistema okeana — uključujući hidrotermalne izvore dubokog mora“, kaže Distel.
Novootkrivena dagnja se zove Vadumodiolus teredinicola – dugo ime za stvorenje koje se kreće od zrna pirinča do minijature.
„Ime je puna usta“, kaže Distel.
To znači „stanovnik plitkog brodskog glista“ jer je pronađen u samo 18 metara vode u Meksičkom zalivu unutar jazbine brodskog crva, koji je poznat kao morski termit zbog svoje sposobnosti da se ukopa i vari drvo, uključujući drveni trupovi brodova.
Distel je naišao na novog mekušaca dok je proučavao brodske crve koji su svoj dom napravili u drevnom drvetu iz potopljene šume ćelavog čempresa poznate kao Alabamska podmorska šuma.
Nedavno otkrivena šuma — koja je bila prekrivena porastom nivoa mora pre desetina hiljada godina — leži 60 stopa ispod površine zaliva, koja je plitka po standardima nauke o moru.
Sakupljeno od strane ronilaca, „drvo je bilo neverovatno dobro očuvano. Skoro da liči na sveže drvo“, kaže Distel, dodajući da drevni čempres i dalje privlači brodske crve koje je on učinio glavnim fokusom svog proučavanja.
„Jednog dana, secirao sam komad drveta i iz jazbine brodskog crva iskočio je ovaj mali školjkaš, jedva veličine zrna pirinča“, kaže Distel. „Pogledao sam tu stvar i pomislio sam u sebi: ‘Prepoznajem ovo, ali jednostavno ne mogu da ga smestim’.
Distel kaže da je stvorenje nekako ispuzalo iz posude i nestalo, ali je nakon nekog vremena pronašlo još jedno.
„Konačno mi je sinulo. Nisam prepoznao ove momke jer su pripadali grupi školjkaša koje se skoro isključivo nalaze u dubokom moru“, kaže on.
„Ovo pripada istoj grupi kao i džinovske dagnje koje se nalaze na hidrotermalnim otvorima dubokog mora.
Koristeći genetsku analizu i molekularnu filogeniju, „Uspeli smo da pokažemo da je nova vrsta, u stvari, srodna sa ovim dubokomorskim školjkama. Ali one su bile dovoljno različite da ih nismo mogli smestiti ni u jedan od poznatih rodova ili vrsta Dakle, dali smo ime novom rodu i novoj vrsti.“
Ovo otkriće čini malenog mekušaca prvom vrstom koja je pronađena u okviru projekta popisa okeana kako bi se dodalo 100.000 novih vrsta na 245.000 prihvaćenih morskih vrsta u Svetskom registru morskih vrsta.
Centar za nasleđe genoma okeana je vodeći partner u zajedničkim naporima da se popune praznine u naučničkom razumevanju morskog okruženja.
Pronalaženje i imenovanje Vadumodiolus teredinicola pomaže da se objasni kako su napredne životinjske zajednice evoluirale u hidrotermalnim otvorima dubokog mora, kaže Distel.
„Otvori su vulkanski topli izvori koji izbacuju toksične gasove, uključujući vodonik sulfid i metan (prirodni gas). Životinje koje žive oko otvora su čudne jer ne jedu“, kaže Distel.
„Umesto toga, oni u svojim ćelijama čuvaju simbiotske bakterije koje troše toksične gasove i koriste ih za proizvodnju hranljivih materija za ishranu životinjskih domaćina. Ali kako su ove čudne životinje dospele u ova udaljena dubokomorska okruženja i kako su se razvile njihove simbioze, ostale su misterije.“
Distel kaže: „Postojanje novootkrivene dagnje podržava ideju da su džinovske vrste dagnji pronađene u dubokomorskim otvorima evoluirale od predaka u plićoj vodi.
Moglo bi se desiti da su preci malih mekušaca, koji nose simbiotske bakterije veoma slične onima koje se nalaze u dagnjama u dubokom moru, potonule sa vodom natopljenim drvetom u duboke, tamne rovove okeana i iskoristili bogatu zalihu toksičnih materija. gasovi oko hidrotermalnih otvora da rastu, kaže on.
Distel kaže da Vadumodiolus teredinicola, koja je vrsta batimodiolinske školjke, ima tako tanku i krhku školjku da istraživači manipulišu parom četkica poput štapića za jelo da bi ih podigli i pomerili.
Krhkost školjke mekušaca tanka kao papir ima smisla jer mala dagnja ceo svoj život provodi zatvorena u jazbini brodskih crva, što je čini dobrim primerom simbiotskih ili međuzavisnih odnosa koje proučava kod morskih životinja, kaže Distel.
„Mnoge karakteristike dagnji sugerišu da su prilagođene za život u jazbinama brodskih crva“, kaže on. „U uske ulaze u jazbine ulaze kao larve, ali više ne mogu izaći kada porastu. Tu su zarobljene zauvek.“
Distel kaže da je prvi put pisao pre 20 godina o mogućnosti da su preci hidrotermalnih dagnji živeli u plićoj vodi, ali da su tokom vremena jahali potonulim stablima drveća i granama postepeno ka sve dubljim i dubljim dubinama, teoriju koju je nazvao „hipotezom drvenih stepenica“.
„Mislim da je osnovna poruka da je ova simbioza uspostavljena u plitkim vodama, pretka našeg novog otkrića i dubokomorskih momaka. I simbioza je omogućila ovim životinjama da se povežu sa šumom, a zatim im omogućila da prate drvo koje se transportuje ogromne udaljenosti širom sveta, preko čitavih okeanskih basena“, kaže on.
„Na kraju, drvo se zamoči i tone na dno. Dakle, zanimljivo je kako je ovaj simbiotski odnos, koji je uspostavljen pre više od 100 miliona godina, doveo do lanca događaja koji su omogućili ovim organizmima da napadnu i duboke i plitke vode.“
