Istraživači sa Univerziteta Severne Karoline u Čapel Hilu otkrili su da tardigradi – mikroskopske životinje poznate po preživljavanju oštrih ekstrema – imaju neobičan odgovor na zračenje.
Predvođen laboratorijom UNC-Chapel Hill istraživača Boba Goldsteina, novi istraživački rad objavljen u Current Biologi otkriva nove detalje o odgovorima tardigrada na zračenje. Odavno je poznato da radijacija oštećuje DNK, a kod ljudi oštećenje DNK usled prekomernog izlaganja zračenju može dovesti do bolesti. Ali tardigradi imaju neočekivan način da isprave štetu.
„Ono što smo videli iznenadilo nas je“, rekao je Goldštajn. „Tardigradi rade nešto što nismo očekivali.“
Goldsteinova laboratorija je razvila laboratorijske metode za proučavanje tardigrada u poslednjih 25 godina. Laboratorija je identifikovala nekoliko trikova koje tardigradi imaju za preživljavanje u uslovima koji bi bili opasni po život ljudi i većine životinja.
Pre šezdeset godina, istraživači su otkrili da tardigradi mogu da prežive radijaciju koja je oko 1.000 puta intenzivnija nego što je poznato da ljudi prežive. Kortni Klark-Haktel, bivši postdoktorski naučnik u laboratoriji, pridružila se grupi da ispita kako tardigradi mogu da prežive intenzivno zračenje. Otkrila je da vrsta tardigrada nije imuna na oštećenje DNK – zračenje oštećuje njihovu DNK – ali tardigrade mogu popraviti velika oštećenja.
Clark-Hachtel i Goldstein su bili iznenađeni kada su otkrili da tardigradi mogu povećati obim proizvodnje iz gena za popravku DNK. Za razliku od ljudi, tardigradi mogu povećati nivo proizvoda gena za popravku DNK do te mere da postanu neki od najzastupljenijih genskih proizvoda kod životinja.
„Ove životinje razvijaju neverovatan odgovor na zračenje i čini se da je to tajna njihovih ekstremnih sposobnosti preživljavanja“, rekla je Klark-Haktel. „Ono što učimo o tome kako tardigradi prevazilaze radijacijski stres može dovesti do novih ideja o tome kako bismo mogli pokušati da zaštitimo druge životinje i mikroorganizme od štetnog zračenja.“
Dok su naučnici UNC-Chapel Hill završili posao, istraživači u Francuskoj su pronašli slične rezultate u nezavisnim eksperimentima. Istraživači Muzeja prirodne istorije u Parizu Jean-Paul Concordet i Anne de Cian i njihovi saradnici takođe su pronašli novi tardigradni protein koji bi mogao zaštititi DNK. Njihovi rezultati su objavljeni u časopisu eLife.
„Bili smo oduševljeni kada smo videli da rezultati svake laboratorije mogu nezavisno da potvrde jedni druge“, dodaje Goldštajn.
