Istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu analizirali su hiljade ljudskih genoma kako bi pronašli nove varijacije gena odgovorne za kontrolu nivoa molekula krvne plazme koji su povezani sa rizikom od Alchajmerove bolesti. Nalazi, objavljeni nedavno u Molekularnoj psihijatriji, mogli bi doprineti budućem razvoju jednostavnih testova krvi za ovu bolest.
Predvođena dr Iljasom Kambohom, profesorom ljudske genetike i epidemiologije u Pitt Public Health, grupa je otkrila da, pored poznatih varijanti gena povezanih sa rizikom od bolesti, postoji još najmanje 15 varijacija u APOE, ili Apolipoproteinu E, gen i druge oblasti genoma koje mogu uticati na verovatnoću Alchajmerove bolesti, mada je potrebno više istraživanja da bi se doneli konačni zaključci.
Alchajmerova bolest je jedna od mnogih bolesti na koje utiču hiljade faktora. Pored tipičnih znakova Alchajmerove bolesti, kao što su amiloidni plakovi i tau čvorovi, desetine drugih faktora doprinose tome da li će osoba razviti bolest u nekom trenutku svog života.
Jedan od najfascinantnijih aspekata ljudske DNK je kako je ona istovremeno veoma stabilna i veoma promenljiva. Neki geni kodirani u DNK imaju dve ili više varijanti oblika, nazvanih polimorfizmi, koji se često razlikuju za samo nekoliko slova DNK abecede. Dok su neke od ovih varijanti gena benigne i ne utiču na funkciju gena, druge mogu predvidjeti rizik od bolesti.
Polimorfizmi u APOE genu su jedan takav primer. Među genetskim osobinama koje predstavljaju najveći rizik od Alchajmerove bolesti je APOE-4, varijanta gena koji kodira molekul ApoE. APOE-2 varijanta, s druge strane, izgleda da je zaštitna.
U moždanom tkivu, ApoE podržava neurone tako što ih snabdeva faktorima rastvorljivim u mastima, uključujući holesterol i vitamine rastvorljive u mastima, koji su potrebni za neurorazvoj i popravku. ApoE je takođe u izobilju u krvi, gde prenosi holesterol i druge faktore u različite delove tela. Čini se da nizak ApoE u plazmi korelira sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti, kognitivnih oštećenja i demencije.
U studiji koja je proučavala genome više od 2.500 starijih osoba, Kamboh i njegov tim su otkrili da je, pored već opisanih APOE varijanti, još osam ranije nepoznatih varijacija u regionima APOE gena povezano sa razlikama u nivoima ApoE u plazmi, riziku Alchajmerove bolesti i taloženja toksičnog amiloida u mozgu. Daljom analizom pronađeno je sedam novih varijacija u ne-APOE regionima genoma koje su objasnile dodatne promene nivoa ApoE u plazmi.
Dok su potrebne dodatne studije na životinjama da bi se doneli konačni zaključci o vezi između genetskih determinanti ApoE u plazmi i moguće mehaničke veze sa Alchajmerovom bolešću, istraživači su optimistični da njihovi uvidi mogu pomoći u informisanju o razvoju budućih krvnih biomarkera Alchajmerove bolesti.
„Ova oblast je napravila značajan napredak u razvoju dijagnostičkih metoda koje otkrivaju rizik od Alchajmerove bolesti u uzorku krvi pojedinaca koji još nisu razvili simptome bolesti“, rekao je Kamboh. „Jednog dana, plazma ApoE može biti odličan dodatak panelu biomarkera koji će se koristiti za informisanje kliničara o prognozi bolesti njihovih pacijenata.“
