Metodistički naučnici iz Hjustona preokrenuli su neplodnost kod sterilnih miševa smanjenjem visokog holesterola u cirkulaciji bakterijskim proteinom, pokazujući dodatne dokaze koji povezuju visok holesterol sa ženskom neplodnošću. Ovo je obećavajući razvoj, jer jedna od pet žena u reproduktivnom dobu u SAD ne može da zatrudni nakon godinu dana pokušaja.
„Radimo sa proteinom, koji se zove faktor neprozirnosti seruma, sa jedinstvenim karakteristikama“, rekla je dr Korina Rosales, pomoćnica profesora istraživanja molekularne biologije u medicini sa Instituta za metodističko istraživanje u Hjustonu i vodeći autor studije. „U našim eksperimentima, faktor neprozirnosti seruma je snizio nivo holesterola za preko 40% za tri sata. Dakle, ovaj protein je prilično moćan.“
Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Lipid Research.
Iako je primarna funkcija ovog proteina da poveća kolonizaciju bakterija, on takođe menja strukturu lipoproteina visoke gustine koji nose holesterol ili HDL-a, što olakšava jetri da odloži višak holesterola koji sprečava začeće. Istraživači su takođe primetili da bi dramatično dejstvo faktora neprozirnosti seruma na HDL moglo da se iskoristi kao potencijalna alternativa statinima, koji su trenutni zlatni standard za snižavanje holesterola kod ljudi sa aterosklerozom.
HDL, poznat kao „dobar holesterol“, prenosi višak holesterola iz različitih tkiva u jetru radi razgradnje, čime se smanjuje nivo holesterola. Međutim, ako postoji disfunkcija HDL-a, metabolizam lipida se menja, što bi onda moglo biti štetno, poput njegovog kolege LDL-a ili lipoproteina niske gustine. Često nazivan „lošim holesterolom“, LDL prenosi holesterol iz jetre u druga tkiva, pri čemu visoki nivoi izazivaju akumulaciju i bolesti.
„I HDL i LDL sadrže mešavinu slobodnog i esterifikovanog holesterola, a poznato je da je slobodni holesterol toksičan za mnoga tkiva“, rekao je dr Henri Džej Ponal, profesor biohemije u medicini na Institutu za metodističku istraživanja u Hjustonu i odgovarajući autor na studiji. „Dakle, svaka disfunkcija HDL-a takođe može biti faktor rizika za nekoliko bolesti.“
Da bi proučavali HDL disfunkciju, istraživači su radili sa pretkliničkim modelima miša koji su imali neprirodno visoke nivoe HDL holesterola koji cirkuliše u krvotoku. Iako ih je to činilo idealnim za proučavanje ateroskleroze, Rosales je primetio da su ovi miševi takođe potpuno sterilni.
„Holesterol je okosnica svih steroidnih hormona, a orkestar hormona je potreban da bi se imala plodna životinja“, rekao je Rosales. „Znamo da su jajnici prepuni receptora za HDL, tako da je metabolizam HDL-a morao da igra veoma važnu ulogu u plodnosti iz tog razloga.“
Kao što je predviđeno, kada su istraživači hranili sterilne miševe lekom za snižavanje lipida, nivoi LDL i HDL holesterola su smanjeni, a životinje su privremeno spasene od neplodnosti. Motivisani ovim rezultatima, okrenuli su se faktoru neprozirnosti seruma bakterijskog proteina, za koji se zna da je visoko selektivan za HDL.
„Faktor neprozirnosti seruma poznat je uglavnom u kontekstu bakterijskih strep infekcija gde služi kao faktor virulencije. Ali takođe je otkriveno da ovaj protein reaguje samo na HDL, a ne na LDL ili druge lipoproteine“, rekao je Rosales. „Pretpostavili smo da bi možda primena faktora neprozirnosti seruma ovim miševima takođe mogla pomoći u obnavljanju njihove plodnosti.“
Za svoj sledeći skup eksperimenata, tim je konstruisao virus povezan sa adeno da isporuči gen za faktor neprozirnosti seruma miševima kojima nedostaju HDL receptori koji su imali visok holesterol u krvi. Kada je gen eksprimiran i bakterijski protein proizveden, HDL holesterol kod životinja je značajno smanjen, a njihova plodnost je obnovljena.
Na osnovu ovih obećavajućih pretkliničkih rezultata, istraživači sledeće planiraju da sprovedu kliničku studiju kako bi istražili nivoe lipida kod žena koje su podvrgnute lečenju idiopatske neplodnosti, gde osnovni uzroci nisu u potpunosti poznati. Ako ovi pacijenti imaju visoke nivoe HDL-a, onda istraživači kažu da bi faktor neprozirnosti seruma mogao biti linija budućeg lečenja.
„Čak i kada bismo pomogli 1% žena koje se bore da zatrudne, to bi za njih promenilo život, i mislim da je to mesto gde možemo da ostvarimo najveći uticaj našim istraživanjem“, rekla je Rosales.
