Tim genetičara sa Instituta Maks Plank za psiholingvistiku u Holandiji pronašao je genetsku varijantu koja kodira protein tubulina koji bi mogao biti delimično odgovoran za levorukost kod ljudi. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Communications, grupa je analizirala genetske podatke stotina hiljada ljudi koji imaju medicinske profile u UK Biobank.
Prethodno istraživanje je pokazalo da je oko 10% ljudi levoruko, a razlog je donedavno bio misterija. Pre nekoliko godina, istraživači su utvrdili da levoruki ljudi imaju dominaciju desne hemisfere mozga, dok svi ostali imaju dominaciju leve hemisfere mozga.
Zatim, 2019. godine, tim istraživača genetike je pronašao dokaze da postoje četiri genetska regiona koja su uključena u hendikepiranost; sledeće godine, drugi tim je pronašao 41 varijantu gena koje bi mogle biti povezane sa levorukom. Zajedno, ovi nalazi upućuju na to da je, kao i neke druge ljudske karakteristike, rukoljublje posledica kombinacije faktora na koje utiče bezbroj gena.
U ovoj novoj studiji, istraživači su pronašli genetsku varijantu koja rezultira razlikama u proizvodnji proteina tubulina među ljudima koji su levoruki ili dešnjaci.
Da bi saznao više o osnovnom uzroku levorukosti, istraživački tim je analizirao genetske podatke od 313.271 dešnjaka i 38.043 levorukih ljudi u Biobanki, tražeći razlike između njih. Otkrili su da je kod levorukih ljudi u bazi podataka 2,7 puta veća verovatnoća da će imati retku genetsku varijantu koja kodira protein tubulina uključen u stvaranje mikrotubula – delova citoskeleta koji ćelijama daju fizički oblik.
Prethodna istraživanja su sugerisala vezu između mikrotubula i dominacije hemisfere. I druga istraživanja su pokazala da su mikrotubule takođe u velikoj meri uključene u razvoj neurona.
Istraživači priznaju da još uvek nije jasno kako razvoj mikrotubula može dovesti do levorukosti, iako primećuju da prethodni nalazi ukazuju na to da oni mogu biti povezani sa ćelijskom hiralnošću, što zauzvrat može biti povezano sa dominacijom hemisfere.
