Pre desetina hiljada godina, ogromna vrsta konja hodala je, kaskala i galopirala po promenljivom pesku današnje južne obale Južnoafričkog Kejpa.
Giant Cape Zebra (Ekuus capensis) težila je oko 450 kg. Njeni postojeći rođaci u južnoj Africi su daleko manji: ravničarska zebra teži između 250 i 300 kg, a planinska zebra je najmanja od svih vrsta zebri, sa masom između 230 i 260 kg.
Giant Cape Zebra je izumrla pre nešto više od 10.000 godina. Ovo je možda delimično bilo zbog gubitka njegovog preferiranog staništa obimnih travnjaka, pošto je porast nivoa mora poplavio ogromnu ravnicu Paleo-Agulhas. Ali do sada nije bilo jasno koliko je ova vrsta bila uobičajena na južnoj obali Kejpa jer su fosili njenog tela pretežno sa zapadne obale južne Afrike.
Tu dolazi tehnologija — proučavanje tragova i tragova. Od 2007. naš tim je dokumentovao više od 350 fosilnih nalazišta kičmenjaka duž 350 km južne obale Kejpa.
Sada, proučavajući tragove koje su ostavile one zebre koje su galopirale, hodale i kasale tako davno, možemo reći da su oni morali biti prilično redovan prizor na pejzažu južne obale Kejpa i da su bili češći nego što se pretpostavljalo prema fosilnom zapisu tela u toj oblasti. Ovo potvrđuje sposobnost fosilnog zapisa i tehnologije da se međusobno dopunjuju.
Mogućnost da se osvrnemo na vreme na ovaj način ne pomaže samo naučnicima da bolje razumeju drevne pejzaže. To je takođe važan deo razumevanja šta se promenilo tokom vremena i efekata klimatskih promena i ljudi.
U našem nedavno objavljenom članku opisali smo kako smo identifikovali 26 tragova kopitara—uključujući tragove koji pripadaju Ekuus capensis—u eolianitima (cementiranim dinama) na južnoj obali Kejpa u Južnoj Africi u blizini gradova kao što su Still Bai i Plettenberg Bai.
Ovo je posebno uzbudljivo jer su tragovi kopitara koji datiraju iz epohe pleistocena, koja je počela pre 2,6 miliona godina i završila pre oko 11.700 godina, retki. U stvari, naši nalazi znače da južna obala Kejpa čini većinu lokaliteta poznatih širom sveta iz ovog vremenskog perioda (druga nalazišta su u Keniji, Etiopiji, Italiji, Arapskom poluostrvu i Americi).
Trinaest lokacija koje smo pronašli sadrže tragove dužine 12 cm ili veće, a osam tragova dužine 10 cm ili manje (u preostalih pet slučajeva nismo mogli da pristupimo tragovima radi merenja). Dobro očuvani tragovi kopitara su prilično karakteristični: karakteristike uključuju neprekinuti zid kopita i ono što je poznato kao „žaba“ prema centru staze.
Uspeli smo da pripišemo velike tragove Ekuus capensis, a male tragove kvagi (Ekuus kuagga kuagga), ravničarskoj podvrsti zebre koja je izumrla u 19. veku.
Jedna od lokacija Giant Cape Zebra obuhvata jednu stazu koja sadrži 12 staza. Drugi sadrži dve verovatne kvaga staze koje se seku pod pravim uglom, respektivno, koje sadrže deset i šest koloseka. Ovo smo neformalno nazvali „prelaz zebre“. Takvi dugi tragovi fosilnih kopitara su posebno retki, jer su kopitari često grupni (što rezultira ugaženim područjima), a izolovani tragovi su neobični.
Još jedan afrički primer dugačke staze kopitara je iz Laetolija u Tanzaniji iz starije pliocenske epohe. Nažalost, najbolji takav lokalitet bio je u Nevadi u SAD, gde je staza kopitara stara 50.000 godina sadržala 28 tragova — ali je bila pokrivena 1930-ih tokom izgradnje zatvora i više nije dostupna.
Kroz naš program za upoznavanje sa optički stimulisanom luminiscencijom, utvrdili smo starosni raspon za tragove kopitara od oko 161.000 godina do oko 43.000 godina.
Identifikovanje i izveštavanje o tragovima džinovske kejp zebre omogućava nam ne samo da zamislimo njeno prisustvo na južnoj obali Kejpa pre mnogo hiljada godina, već nas podseća i na to kako izumiranje često sledi kao posledica klimatskih promena. I omogućava naučnicima poput nas koji rade u južnoj Africi da značajno doprinesu relativno malom globalnom zapisu takvih lokacija.
