Istraživanje koje je predvodio Univerzitet u Kvinslendu otkrilo je da ćelije jetre utiču na unutrašnji cirkadijalni sat u telu, za koji se ranije verovalo da kontroliše isključivo mozak.
Vanredni profesor Frederik Gašon sa Instituta za molekularnu bionauku UK i dr Serž Luke sa Univerziteta Pariz Cite/CNRS u Francuskoj i njihovi saradnici su pokazali da su miševi sa transplantiranim ljudskim ćelijama jetre imali modifikovane cirkadijalne ritmove. Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.
Dr Gašon je rekao da cirkadijalni unutrašnji telesni sat kontroliše većinu bioloških funkcija uključujući san, lučenje hormona, telesnu temperaturu i metabolizam.
„Miševi su noćni, ali kada su njihove ćelije jetre zamenjene ljudskim ćelijama, njihov cirkadijalni sat je napredovao za dva sata – jeli su i spavali u različito vreme miševi bez tih transplantiranih ćelija“, rekao je dr Gašon.
„Miševi u našoj studiji počeli su da jedu i da budu aktivni pre početka noći, što je veoma neobično za noćnu životinju.“
Do sada se smatralo da sinhronizaciju cirkadijalnog ritma sisara kontroliše isključivo centralni cirkadijalni sat sastavljen od grupe moždanih ćelija zvanih suprahijazmatsko jezgro.
Dr Gašon kaže da ova studija pokazuje da ćelije ljudske jetre kod miša mogu da deluju na centralni sat i modifikuju cirkadijalno ponašanje.
„Bolesti jetre i metaboličke bolesti kao što su dijabetes i gojaznost su povezane sa poremećenim snom, neredovnom ishranom i poremećajem cirkadijalnog sata“, rekao je dr Gašon.
„Ova studija sugeriše da abnormalna funkcija jetre verovatno pokreće ovaj poremećeni ritam.
„Naša studija produbljuje naše razumevanje hormonalnih i neuronskih mehanizama uključenih u ulogu jetre u kontroli cirkadijalnih ritmova.
„To sugeriše da bi obnavljanje fiziologije jetre moglo biti od koristi za zdravlje i dobrobit pacijenata.
„To takođe pokazuje da je regulacija cirkadijanskih ritmova složenija nego što smo sumnjali i predstavlja puteve za istraživanje potencijalnih novih tretmana za metaboličke bolesti.“
