Nova studija sa Univerziteta u Tel Avivu identifikovala je najranije pojavljivanje specijalnih kamenih alata širom sveta, korišćenih pre 400.000 godina za obradu jelena lopatara. Alati, nazvani Kuina strugači (po mestu u Francuskoj gde su prvi put otkriveni), iskopani su na praistorijskim lokalitetima Jaljulija i pećina Kesem. Odlikuje ih oštra radna ivica u obliku krljušti, koja omogućava korisnicima da iskasapiju svoj plen i da obrađuju njegovu kožu.
Istraživači objašnjavaju da su, nakon što su slonovi nestali iz regiona, drevni lovci bili primorani da naprave tehnološke adaptacije koje im omogućavaju da love, kolju i prerađuju mnogo manju i bržu divljač – jelene lopatare. Studija je takođe otkrila da je jedinstveno oruđe napravljeno od nelokalnog kremena nabavljenog sa planina Samarije, koje su verovatno služile i kao područje teljenja jelena lopatara, oko 20 km istočno od Jaljulije i pećine Kesem.
Shodno tome, istraživači pretpostavljaju da su planine Ebal i Gerizim (blizu današnjeg Nablusa) praistorijski lovci smatrali izvorom obilja i da su ih smatrali svetim još u periodu paleolita. Studiju su vodili Vlad Litov i prof. Ran Barkai sa Odeljenja za arheologiju i drevne bliskoistočne kulture Univerziteta u Tel Avivu Jacob M. Alkov. Rad je objavljen u časopisu Arheologija.
Istraživači objašnjavaju da su oko milion godina, počevši od pre 1,5 miliona godina, rani ljudi koristili kamene alate zvane strugači za obradu kože i struganje mesa sa kostiju uglavnom krupne divljači. Na Levantu su uglavnom lovili slonove i druge velike biljojede koji su im davali većinu potrebnih kalorija. Studija je, međutim, otkrila da su se pre oko 400.000 godina, nakon nestanka slonova, lovci okrenuli drugoj vrsti plena, znatno manjem i bržem od slonova — jelenu lopataru.
Litov objašnjava: „U ovoj studiji pokušali smo da razumemo zašto su se kameni alati menjali tokom praistorije, sa fokusom na tehnološku promenu strugača u donjem paleolitu, pre oko 400.000 godina. Otkrili smo dramatičnu promenu u ljudskoj ishrani tokom ovog perioda. , verovatno kao rezultat promene dostupne faune: krupna divljač, posebno slonovi, je nestala, a ljudi su bili primorani da love manje životinje, posebno jelene lopatare.
„Jasno je da je kasapljenje velikog slona jedno, a prerada mnogo manjeg i delikatnijeg jelena lopatara je sasvim drugačiji izazov. Sistematska obrada brojnih jelena lopatara za nadoknadu jednog slona bila je složen i zahtevan zadatak koji je zahtevao razvoj Shodno tome, vidimo pojavu novih strugača Kuina, sa bolje oblikovanim, oštrijim, ujednačenijim radnim rubom u poređenju sa jednostavnim strugačima koji su korišćeni ranije.
Studija se oslanja na nalaze iz iskopavanja na praistorijskom lokalitetu Jaljulija pored autoputa 6 u centralnom Izraelu, verovatno naseljenom ljudima vrste homo erektus, kao i na dokaze iz obližnje pećine Kesem. Na oba lokaliteta, bageri su otkrili mnogo strugača novog tipa, napravljenih od nelokalnog kremena čiji su najbliži izvori zapadne padine Samarije, istočno od iskopanih lokaliteta, ili današnja šuma Ben Šemen na jugu.
Prof. Barkai dodaje: „U ovoj studiji smo identifikovali veze između tehnološkog razvoja i promena u fauni koju su lovili i konzumirali rani ljudi. Dugi niz godina, istraživači su verovali da su promene u kamenim oruđama rezultat bioloških i kognitivnih promena kod ljudi. dvostruka veza, i praktična i perceptivna.
„S jedne strane, ljudi su počeli da prave sofisticiranije oruđe jer su morali da love i kolju manju, bržu, tanju divljač. S druge strane, identifikujemo perceptivnu vezu: planine Ebal i Gerizim u Samariji, oko 20 km istočno od Jaljulije, bile su dom jelena lopatara i stoga se smatra izvorom izobilja.
„Pronašli smo vezu između obilnog izvora jelena lopatara i izvora kremenog kamenja koji se koristio za njihovo kasapljenje i verujemo da je ova veza imala perceptivni značaj za ove praistorijske lovce. Oni su znali odakle dolazi jelen lopatar i posebno su se trudili da ga iskoriste. kremen iz istog područja za pravljenje oruđa za kasapljenje ovog plena. Ovo ponašanje je poznato sa mnogih drugih mesta širom sveta i još uvek ga praktikuju urođeničke zajednice lovaca-sakupljača.
Litov zaključuje: „Smatramo da su planine Samarije bile svete za praistorijske pećine Ćesem i Jaljulije, jer su odatle i jeleni lopatari. lokalno nabavljeno kamenje Kada su meštani shvatili da se populacija slonova smanjuje, postepeno su preusmerili svoj fokus na jelene lopatare.
„Identifikujući obilan izvor jelena, počeli su da razvijaju jedinstvene strugače na istom mestu. Ovo je najraniji primer fenomena koji se kasnije proširio svetom. Novi strugači su se prvi put pojavili u Jaljuliji u malom obimu, pre oko 500.000 godina. , a kratko vreme kasnije, pre 400.000 do 200.000 godina, u mnogo većoj meri u pećini Kesem.
„Samarsko visoravni istočno od Jaljulije i pećine Ćesem verovatno su bili dom populacije jelena lopatara, o čemu svedoče ostaci kostiju pronađenih na lokalnim arheološkim nalazištima tokom pleistocena i holocena. Mnoge kosti jelena lopatara su takođe pronađene na mestu oltara na planini Gerizim, koji se u Starom zavetu pripisuje Jošui bin Nanu, a neke tradicije ga identifikuju kao mesto Abrahamovog zaveta delova opisanog u Knjizi Postanja.
„Očigledno, planine Samarije su dobile istaknut, ili čak sakralni status već u periodu paleolita i zadržale svoj jedinstveni kulturni položaj stotinama hiljada godina.“