Bez podataka ne može biti analize. U tom duhu, istraživači sa Univerziteta u Bonu i Švajcarske savezne tehnološke institucije (ETH) Cirih objavili su bazu podataka koja sadrži preko 6.000 agro-ekoloških politika, omogućavajući na taj način svojim kolegama, kao i kreatorima politike i preduzećima da traže odgovore na sve vrste različita pitanja.
Istraživači su koristili dva primera da pokažu kako se to može učiniti: kako je ekonomski razvoj zemlje povezan sa usvajanjem agro-ekoloških politika i kako takve politike utiču na eroziju zemljišta.
Njihova studija je sada objavljena u časopisu Nature Food.
Iako je poljoprivreda od vitalnog značaja za naš opstanak i blagostanje, ona je takođe odgovorna za značajne emisije gasova staklene bašte, gubitak biodiverziteta i degradaciju zemljišta. Zemlje stoga usvajaju sve vrste različitih politika kako bi poljoprivredu učinile održivom, od propisa do plaćanja agro-ekoloških usluga.
Svake godine se širom sveta uvode novi zakoni, programi i šeme, dok se drugi ukidaju, što otežava praćenje razvoja. Ovo je problem i za istraživače i za donosioce odluka: kako da počnu da prave poređenja? Kako mogu reći koje mere funkcionišu u kojim okolnostima?
Zajedno sa kolegama sa ETH u Cirihu, profesor David Vuepper sa Instituta za ekonomiju hrane i resursa Univerziteta u Bonu sada je sastavio opsežnu bazu podataka laku za korišćenje koja sadrži 6.124 politike, iz preko 200 zemalja, koje su usvojene između 1960. i 2022.
Tim se u svom radu fokusirao na mere koje ispunjavaju određene kriterijume.
„Prvo i najvažnije, mera mora na neki način da bude relevantna za poljoprivredu, kao što je korišćenje zemljišta, azotna đubriva ili pesticidi. Ali očuvanje šuma je takođe uključeno jer je povezano sa poljoprivredom u mnogim zemljama“, objašnjava Vuper, koji je takođe član PhenoRob klastera izvrsnosti na Univerzitetu u Bonu. Mere takođe moraju imati nacionalni značaj, što znači da se ne mogu previše fokusirati na lokalni nivo, na primer. Nove tematske oblasti se mogu dodati u bazu podataka u bilo kom trenutku.
„Namjerno smo mu dali modularnu strukturu kako bismo mogli nastaviti da je širimo“, dodaje Vuepper.
Staro pitanje susreće nove podatke
Vuepper i njegovi koautori su brzo iskoristili svoju bazu podataka kako bi bacili novo svjetlo na staro, ali sporno pitanje: Kako je ekonomski razvoj jedne zemlje povezan sa njenim usvajanjem agro-ekoloških politika?
„Možda biste očekivali da će zemlje sa višim prihodima primeniti veći broj ekoloških mera jer životna sredina postaje sve važnija u relativnom smislu na frontu politike“, objašnjava Vuper.
Zahvaljujući svojoj bazi podataka, sada je mogao da potvrdi da je to zaista tako. „Pokazali smo da bogatije zemlje zapravo uvode više mera, uopšteno govoreći“, kaže on.
I ovde su, međutim, izuzeci ti koji potvrđuju pravilo. „Ovaj trend se ne primenjuje u celosti. Na primer, Bliski istok ima relativno malo agroekoloških politika s obzirom na njihov nivo prihoda. Ovo pokazuje da zemlje moraju da ulože aktivne napore da sprovedu održive politike i da će To se ne dešava samo od sebe“, napominje Vuper.
Međutim, šta ove politike onda zapravo postižu, to je sasvim drugo pitanje. „Ali ovo je takođe nešto što se može — i treba — istražiti uz pomoć baze podataka“, kaže Vuper, a zapravo je inicijalna analiza ove vrste uključena u članak koji je objavljen.
Baza podataka je pomogla Vueperu da odgovori na pitanje koje mu je već neko vreme bilo na umu: u prethodnom istraživačkom projektu na ETH Cirihu, proučavao je kakav uticaj zemlje imaju na eroziju tla.
„Upoređivanje nivoa erozije tla duž nacionalnih granica pokazalo je da zemlje imaju značajan uticaj“, otkriva Vuper. „U to vreme smo uspeli da pokažemo vezu sa poljoprivredom, a takođe smo mislili da bi nacionalne politike mogle da utiču na faktor. Međutim, nismo mogli da to ispitamo jer nismo imali podatke o relevantnim zemljama. politike za poređenje na globalnom nivou“.
Naoružani svojom novom bazom podataka o politici, istraživači su sada mogli da istraže u kojoj meri se ovaj značajan uticaj koji zemlje vrše na globalnu eroziju može objasniti njihovim politikama. Oni su otkrili da nacionalne politike upravljanja zemljištem čine najmanje 43 procenta uticaja zemlje na eroziju tla.
