Tim aroma hemičara na Univerzitetu Friedrich-Alekander-Universitat Erlangen-Nurnberg, u saradnji sa kolegama psiholozima sa Tehničkog univerziteta u Drezdenu, otkrio je razloge za različite mirise između beba i tinejdžera. Studija je objavljena u časopisu Communications Chemistry.
Prethodna istraživanja i anegdotski dokazi su pokazali da bebe imaju prijatan miris, koji se često opisuje kao sladak. Tinejdžeri, s druge strane, posebno muškarci, često se opisuju kao manje prijatni mirisi. U ovom novom naporu, istraživački tim je pokušao da otkrije šta uzrokuje razliku.
Istraživači su angažovali roditelje 18 dece uzrasta do 3 godine da operu decu gelom bez mirisa i da zamene uzorke pazuha njihove pidžame pre spavanja. Isto su uradili i sa 18 tinejdžera između 14 i 18 godina. Svi pamučni jastučići su zatim sakupljeni i analizirani u laboratoriji.
Istraživački tim je koristio masenu spektrometriju da identifikuje hemijska jedinjenja u jastučićima i koristio je gasnu hromatografiju zajedno sa ljudskim njuškom da proceni miris mirisa povezanih sa svakim hemijskim jedinjenjem.
Istraživači su otkrili da je većina hemikalija odgovornih za miris tela bila slična između dve grupe dobrovoljaca. Ali bilo ih je nekoliko koji su napravili razliku. Tinejdžerski znoj, na primer, imao je visok nivo mnogih vrsta karboksilnih kiselina, koje su procenitelji opisali kao „zemljaste, pljesnive ili siraste“.
Takođe su pronašli dva steroida u znoju tinejdžera koji nisu prisutni u znoju beba, od kojih je jedan rezultirao emanacijom „mošusa ili mokraće“—drugi je, kako su procenili procenitelji, više mirisao na „mošus i sandalovinu“. Bez takvih hemikalija, znoj beba je mnogo slađe mirisao.
Istraživači sugerišu da bi se proučavanje hemijskih jedinjenja u tinejdžerskom znoju moglo pokazati plodonosnim za proizvođače proizvoda za kontrolu mirisa. Takođe sugerišu da bi se moglo učiniti više da se bolje razume uticaj takvih mirisa na roditelje.
