Istraživački tim sa Univerziteta Fridrih Šiler u Jeni, Nemačka, sada je pronašao bakteriju koja čini tim sa zelenom algom. Oba mikroorganizma podržavaju jedni druge u svom rastu. Pored toga, bakterija pomaže mikroalgi da neutrališe toksin druge, štetne bakterije. Fundamentalno razumevanje alga-bakterijskih interakcija takođe igra važnu ulogu u zaštiti klime, jer može pomoći da se razume i tako zaštiti ovo ekološki važno partnerstvo.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu PNAS.
Maria Mittag, dopisni autor studije i profesor opšte botanike na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni u Nemačkoj, objašnjava: „Uspeli smo da pokažemo da bakterija Micetocola lacteus živi u partnerstvu sa zelenom mikroalgom Chlamidomonas reinhardtii, od čega obe strane imaju koristi. Dok bakterija dobija određene esencijalne vitamine B i aminokiselinu koja sadrži sumpor iz alge, rast zelene alge je optimizovan.
„Pored toga, bakterija Micetocola lacteus i srodne bakterijske vrste služe kao pomoćne bakterije; one zajedno štite algu od štetnih napada drugih bakterija tako što cepanjem inaktiviraju toksin ovih neprijateljskih bakterija. Na taj način, bakterijski pomagači obezbeđuju opstanak. od algi“.
Kao i bakterije, mikroalge su mikroorganizmi. Pronađeni su u slatkoj vodi, kao iu okeanima i zemljištu. „Pored kopnenih biljaka, alge i cijanobakterije proizvode veliki deo kiseonika i vezuju oko polovine ugljen-dioksida u atmosferi putem fotosinteze. Stoga daju važan doprinos životu na Zemlji“, kaže Mitag.
Ovo saznanje je takođe od velikog značaja u kontekstu globalnog zagrevanja. „Samo zdrave alge mogu dobro da apsorbuju i vezuju ugljen-dioksid. Zbog toga je važno znati koje bakterije pomažu algama da ostanu fotosintetički aktivne i istovremeno neutrališu dejstvo štetnih bakterija. U našoj studiji smo otkrili da bakterije i mikroalge koji se koriste takođe se javljaju zajedno u njihovom prirodnom okruženju“, kaže Mitag.
U svojim prirodnim staništima, mikroorganizmi stupaju u interakciju jedni sa drugima i tako oblikuju svoj koegzistenciju. „U našem istraživanju analiziramo složenu interakciju ovih malih stvorenja kako bismo razumeli kako utiču jedno na drugo i koji faktori pozitivno ili negativno utiču na njihov rast.
Ovo je ključno da bismo razumeli mehanizme koji doprinose očuvanju prirodnih ekosistema i da bismo razvili efikasne zaštitne mere“, objašnjava Kristijan Hertvek, profesor hemije prirodnih proizvoda na Univerzitetu u Jeni i šef katedre za biomolekularnu hemiju na Lajbnicu. Institut za istraživanje prirodnih proizvoda i biologiju infekcija.
Studija je sprovedena kao deo zajedničkog istraživačkog projekta koji uključuje istraživače iz Klastera izvrsnosti „Balance of the Microverse“ i Centra za kolaborativno istraživanje „ChemBioSis“ na Univerzitetu u Jeni. „Kombinovanjem biološke perspektive sa analitičkom hemijom prirodnih proizvoda i sa našom profesionalnom ekspertizom u organskoj sintezi, pokazali smo mehanizam kojim se bakterijski toksin inaktivira“, objašnjava Hans-Dieter Arndt, profesor organske hemije na Univerzitetu u Jeni.
