Menadžerima resursa i kreatorima politike potrebni su čvrsti podaci o morskim ekosistemima za donošenje odluka i postavljanje zdravih politika. Međutim, podaci o morskom životu mogu biti izazovni za prikupljanje, integraciju i analizu. Beskičmenjaci su ključna komponenta života na morskom dnu, ali njihov širok raspon veličina tela i raznovrsnost posebno otežava razumevanje njihovog obilja i distribucije.
Novi skup istraživačkih praksi—razvijen, delimično, kroz Strategiju za posmatranje dubokog okeana i Mrežu za posmatranje morskog biodiverziteta—može pomoći u standardizaciji informacija koje istraživači i izvođači okeanske industrije prikupljaju o beskičmenjacima na morskom dnu. Predvođen Henrijem Rulom, direktorom Sistema za posmatranje okeana centralne i severne Kalifornije (CeNCOOS), međunarodni tim istraživača objavio je svoje nalaze u Limnology and Oceanography Letters ranije ovog meseca.
„Ističemo zajednički put za ekologe koji proučavaju beskičmenjake morskog dna. Ove najbolje prakse će znatno olakšati kombinovanje podataka iz različitih izvora i metoda. Standardizacijom podataka koje prikupljamo možemo pružiti više kritičnih informacija koje kreatorima politike treba da održivo upravljati i zaštititi okean“, rekao je Ruhl.
Istraživači mogu da koriste dobro uspostavljene alate i metode za prikupljanje informacija o fizičkim uslovima okeana, kao što je temperatura površine mora. Ali prikupljanje podataka o biološkim zajednicama ispod površine okeana je daleko izazovnije.
Naučnici su odavno prepoznali da su morski beskičmenjaci istaknuti deo zajednica morskog dna. Sunđeri i puževi, rakovi i korali, crvi i morski krastavci — morski beskičmenjaci se nalaze na 71 posto Zemljine površine i dolaze u veličinama od 10 redova veličine, od pola mikrograma do pet kilograma. Naučnici aktivno proučavaju beskičmenjake morskog dna i prikupljaju mnogo podataka o ovim organizmima.
Međutim, povećanje informacija o zajednicama morskog dna na isti način kao što je temperatura površine mora ostalo je neuhvatljivo. Istraživači su se borili da prevaziđu pojedinačne studije kako bi videli široke obrasce, što je kritičan korak ka izgradnji ekoloških procena koje mogu da informišu menadžment i politiku.
Na primer, kako se skupovi podataka koji uzorkuju različite delove spektra veličine tela ili koriste različite metode uzorkovanja i posmatranja, mogu kombinovati u integrisanim procenama i modeliranju kako bi unapredili naše razumevanje biomase morskog dna, protoka energije i srodnih ekoloških varijabli?
„Poteškoće u integrisanju informacija u svim klasama veličine i različitim metodologijama uzorkovanja ograničile su našu sposobnost da razumemo globalne obrasce u populacijama beskičmenjaka“, objasnio je Brajan Bet, dubokomorski biolog iz Nacionalnog centra za okeanografiju i koautor studije. „Borićemo se da razlikujemo prirodne varijacije, klimatske promene i druge ljudske uticaje na ekosisteme morskog dna, a da ne budemo efikasniji u deljenju i kombinovanju podataka.
Efikasno upravljanje okeanskim ekosistemima i resursima zavisi od lokalnih i globalnih napora. CeNCOOS saradnja ima za cilj da prevede podatke u akciju kroz proizvodnju, kuriranje i isporuku visokokvalitetnih informacija o okeanu. CeNCOOS se pridružuje 11 drugih nacionalnih regiona kako bi formirao američki integrisani sistem za posmatranje okeana, koji zauzvrat čini deo Globalnog sistema za posmatranje okeana (GOOS).
Tim je uključio doprinose Nacionalnog centra za okeanografiju (Velika Britanija), Univerziteta u Plimoutu (UK), Informacionog sistema o biološkoj raznolikosti okeana, Međuvladine okeanografske komisije Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Belgija), Politehničkog univerziteta Marke ( Italija) i Državni univerzitet Florida (SAD).
Kao međuvladin napor, GOOS razvija uputstva za pružanje osnovnih informacija potrebnih za održivo korišćenje morskih resursa. GOOS pomaže u koordinaciji zajednice međunarodnih, regionalnih i nacionalnih programa za posmatranje okeana, kao i vlada, agencija UN, istraživačkih organizacija i pojedinačnih naučnika.
Međunarodni tim je izneo pet istraživačkih praksi koje mogu uspostaviti novu GOOS Essential Ocean Variable (EOV) za obilje i distribuciju bentoskih beskičmenjaka:
Među ovim praksama, merenje veličine tela je ključno za harmonizaciju različitih vrsta podataka koje naučnici širom sveta prikupljaju.
Ove prakse omogućavaju analizu šireg obima koja podržava istraživanje i održivi razvoj, kao što su procene indikatorskih taksona, biodiverziteta, biomase i modeliranje zaliha i tokova ugljenika kroz vreme i lokaciju.
Integrisanje podataka o beskičmenjacima na morskom dnu omogućiće istraživačima da iskoriste moćne nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, da dalje transformišu naše razumevanje morskih ekosistema.
Primena ovih praksi kao alata će pomoći da se premosti jaz između nauke i politike kako bi se pomoglo u upravljanju uticajima ribarstva, istraživanja nafte i gasa, dubokomorskog rudarenja i klimatskih promena na morski život.
„Sav život na Zemlji zavisi od okeana, ali ne možemo upravljati ili pratiti okean bez dobrih podataka. Naš tim je identifikovao kako naučnici širom sveta mogu da usklade podatke koje su prikupili o okeanu. Radeći zajedno, ovo bogatstvo bioloških podataka može voditi zdravu politiku za zaštitu vitalnih okeanskih resursa“, rekao je Ruhl.
