Istraživači LMU-a otkrili su slabost u bakteriji Helicobacter pilori, koja bi se mogla iskoristiti za razvoj novih lekova.
Patogen Helicobacter pilori, koji je odgovoran za široko rasprostranjene bolesti kao što su čir na želucu i rak želuca, ima slabu tačku, koja bi se mogla iskoristiti za stvaranje novih lekova. Ovo je otkrila istraživačka grupa koju su predvodili biolozi LMU profesor Rajner Has i dr Volfgang Fišer sa Maks fon Petenkofer instituta za higijenu i medicinsku mikrobiologiju. Njihovi rezultati su sada objavljeni u časopisu Cell Chemical Biology.
Više od četiri milijarde ljudi širom sveta zaraženo je stomačnom bakterijom, što dovodi do više od 800.000 slučajeva raka želuca svake godine. Pošto bakterija postaje sve otpornija na postojeće lekove, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ju je klasifikovala kao patogen sa visokim prioritetom za istraživanje i razvoj novih antibiotika. Hitno su potrebni novi pristupi i terapeutici da zamene ili dopune uspostavljene metode lečenja.
Nova studija je napravila važan korak u ovom pravcu. „Uspeli smo da pokažemo da su bakterije veoma osetljive na određene supstance koje inhibiraju ćelijsko disanje“, kaže Haas.
Istraživači su uspeli da identifikuju nekoliko jedinjenja iz različitih grupa supstanci koja onesposobljavaju respiratorni lanac H. pilori čak i u malim koncentracijama. Za druge korisne bakterije, uključujući predstavnike normalnog crevnog mikrobioma, ove supstance nisu problematične. Ove bakterije tolerišu veće količine supstanci.
Autori studije su koristili širok spektar biohemijskih i mikrobioloških metoda, kao i tehnika molekularnog modeliranja kako bi otkrili zašto H. pilori reaguje tako osetljivo na ove grupe supstanci. Oni su identifikovali uzrok u blago modifikovanoj strukturi takozvanog džepa za vezivanje kinona u respiratornom kompleksu I.
Ova Ahilova peta nudi veliki potencijal za razvoj posebno skrojenih novih aktivnih agenasa koji bi se mogli koristiti kao blokatori patogena protiv H. pilori. „Naši rezultati otkrivaju iznenađujuću slabost u metabolizmu ovih bakterija, koje su inače dobro prilagođene svom neobičnom okruženju“, kaže Fišer.
Istraživački tim na LMU je takođe uspeo da identifikuje moguće mutacije koje bi bakterije učinile manje osetljivim na inhibitore. Međutim, ove mutacije takođe slabe metabolizam patogena. To znači da se formira manja otpornost na inhibitore kompleksa I.
„Sve u svemu, naši rezultati su veoma obećavajući“, dodaje Has. „Uspeli smo da identifikujemo čitavu grupu inhibitora koji ne pokazuju nikakvu unakrsnu rezistenciju sa trenutnim terapeuticima. Oni su manje podložni razvoju rezistencije i imaju mali uticaj na mikrobiom creva.“
