Istraživači sa Instituta Karolinska i Sachsove bolnice za decu i mlade mapirali su imuni sistem u crevima dece sa inflamatornom bolešću creva (IBD). Rezultati, koji su objavljeni u Cell Reports Medicine, mogu se koristiti za dizajniranje više ciljanih terapija.
Danas znamo relativno malo o tome kako imuni sistem funkcioniše kod dece sa IBD i kako se to razlikuje od odraslih. Oko 40 odsto pacijenata, uključujući i decu i odrasle, ne reaguje na tretmane koji su trenutno dostupni. Zbog toga je veoma važno identifikovati biomarkere koji mogu da predvide odgovor na lečenje i pomognu u identifikaciji novih metoda lečenja.
„Još uvek ne postoji lek za inflamatornu bolest creva kao što je Kronova bolest ili ulcerozni kolitis, već samo simptomatski tretman“, kaže Jenni Mjosberg, profesor tkivne imunologije na Odeljenju za medicinu (Huddinge) na Institutu Karolinska. „IBD se često prvi put pojavljuje u ranom odraslom dobu, ponekad u detinjstvu. Ova studija je odgovor na kliničku potrebu da se razume zašto se bolest javlja i šta se dešava u crevima kod dece sa IBD.“
Jenni Mjosberg je radila u bliskoj saradnji sa kolegama iz Sachs’ Children and Iouth Hospital i Karolinska Universiti Hospital u Švedskoj na proučavanju creva 25 dece i osam odraslih osoba sa IBD, kao i desetoro dece i osam odraslih osoba bez IBD. Istraživači su koristili protočnu citometriju i sofisticiranu jednoćelijsku tehnologiju, dve relativno nove tehnike koje omogućavaju analizu imunih ćelija iz debelog creva čak i na malim uzorcima biopsije.
Istraživači su otkrili da su proinflamatorni tipovi ćelija, kao što su urođene limfoidne ćelije tipa 1 (ILC1) i citotoksične ćelije, kao što su T ćelije i NK ćelije, pronađene u većoj meri kod dece sa inflamacijom creva. Ali takođe su otkrili da su određeni podtip zaštitnih ćelija – urođene limfoidne ćelije tipa 3 (ILC3) – i T ćelije koje su rezidentne u tkivu bile prisutne u manjem stepenu u crevnoj sluzokoži dece sa IBD.
„Čini se da je upala povezana ne samo sa agresivnim ćelijama koje izazivaju upalu, već i sa gubitkom funkcije u ćelijama koje pomažu u održavanju zdravih creva“, kaže Mjosberg. „Tretmani koji su trenutno dostupni imaju za cilj samo suzbijanje upale, ali može biti jednako važno da se ojača komponenta koja štiti tkivo.“
Deca i mladi ljudi sa IBD takođe su vredna grupa za proučavanje. Ove slučajeve je lakše uhvatiti jer su se samo pojavili sa simptomima i stoga nisu bili podvrgnuti nikakvom obliku lečenja. Pored toga, obično su inače zdravi, nepušači su i retko imaju druge zbunjujuće zdravstvene faktore. Nadamo se da rezultati ove studije mogu biti deo slagalice u razvoju novih tretmana.
„Saradnja na ovoj vrsti osnovnih kliničkih istraživanja je izuzetno važna“, kaže Helena Rolandsdotter, viši konsultant u Sachs’ bolnici za decu i omladinu i istraživač na Odeljenju za kliničku nauku i obrazovanje, Sodersjukhuset, na Institutu Karolinska. „Naše znanje o biološkim lekovima i zašto oni deluju ili ne deluju je i dalje prilično slabo. Biomarkeri su stoga veoma važni. Dugoročno, nadamo se da ćemo videti više individualno prilagođenih tretmana. Ova studija je korak u tom pravcu.“
