Inspirisan medicinskim zalivom USS Enterprajza iz „Zvezdanih staza“, istraživački tim sa Univerziteta Vaterlo koristi radarsku tehnologiju za praćenje zdravlja ljudi dok su za volanom, pretvarajući običan automobil ili kamion u mobilno medicinsko čvorište. Istraživački rad „Procena uzorka disanja u više bikova pomoću radarske fuzije za poboljšano praćenje vozača“ objavljen je u IEEE Transactions on Instrumentation and Measurement.
Dr Džordž Šeker, pomoćni profesor na Odseku za elektrotehniku i računarstvo na Univerzitetu Vaterlo, radi sa timom diplomiranih studenata na integraciji radara sa tehnologijom vozila koja se razvija kako bi se olakšale zdravstvene provere. Ideja je da se vreme koje ljudi provode u automobilima iskoristi za prikupljanje podataka o svom zdravlju radi tačne analize i proaktivnog lečenja — bez potrebe za bilo kojim tipom nosivih uređaja.
Radar, manji od USB fleš drajva, integrisan je u kabinu vozila i šalje signale koji detektuju ljudske vibracije, koji se zatim šalju nazad u radar. Ugrađeni AI sistem prikuplja i analizira podatke kako bi napravio medicinsku sliku i identifikovao sva potencijalna stanja. Na kraju vožnje na posao, sistem šalje izveštaj direktno na njihov mobilni telefon na pregled.
„Ova radarska tehnologija nije nova“, rekao je Šeker. „Naše prve demonstracije koje koriste radare za detekciju u kabini razvijene su još 2017. godine za beskontaktno upravljanje infotainment-om i za upozoravanje ljudi na decu i kućne ljubimce koji su ostali sami u parkiranim vozilima. Ova aplikacija, koja koristi tehnologiju za praćenje zdravlja putnika u vozilu, predstavlja korak ka postizanju naše vizije automobila kao medicinskih centara budućnosti.“
Tehnologija, koja je najnovija iz Vaterloa sa ciljem da naruši granice zdravlja, može da otkrije sitne pokrete kao što su podizanje i spuštanje grudnog koša od disanja ili otkucaja srca.
Za Shakera i njegov tim, izazov je bio razvoj tehnologije za identifikaciju promena u obrascima disanja ili srčanim ritmovima koji označavaju potencijalne zdravstvene probleme u vezi sa kardiovaskularnim stanjima kao što su tahikardija i bradikardija, kao i stanja respiratornog sistema kao što su tahipneja, bradipneja i apneja.
„Fokusirali smo se na poboljšanje ekstrakcije podataka za tačne informacije u vezi sa respiratornim i kardiovaskularnim sistemima ljudi i podučavanje veštačke inteligencije kako da napravi medicinske interpretacije na osnovu ovih podataka. Još jedno važno pitanje je bila lična privatnost i bezbednost — nikakvi podaci se ne čuvaju u oblaku; oni se šalju samo na mobilni telefon posmatrane osobe“, rekao je Ali Gharamohammadi, glavni dr. student na projektu.
Niz testova koji su koristili sintetičke podatke, tj. subjekti su oponašali simptome respiratornih stanja zadržavanjem daha i plitkim udisajem, potvrdili su sposobnost sistema za tačno otkrivanje i tumačenje respiratornih stanja. Sistem je takođe testiran na osobama sa srčanim oboljenjima koje je uspešno otkrio i tačno identifikovao.
Istraživački tim gradi na ovom radu kako bi proširio mogućnosti radarske tehnologije za praćenje ukupnog zdravlja i dobrobiti svih putnika u vozilu, pokretanje dijagnostike i generisanje kvalitetnih medicinskih izveštaja koji označavaju sva pitanja koja zahtevaju pažnju, kao i pomoć u hitnim slučajevima komunikacija u slučaju nezgode.