U martu 2002. ledena polica Larsen B se katastrofalno urušila, razbivši područje oko jedne šestine veličine Tasmanije.
U radu objavljenom danas u časopisu, koristili smo skoro 1.000 filmskih fotografija Antarktika iz 1960-ih da bismo tačno rekonstruisali kako je izgledalo pet glečera decenijama pre kolapsa ledene police Larsen B. To nam je omogućilo da precizno izračunamo njihov doprinos porastu nivoa mora.
Iako je Antarktik daleko, a promenljivi uslovi tamo mogu izgledati daleki, promene mogu imati dubok efekat na sve nas. Uklanjanje ledene police može dovesti do brzog topljenja glečera u okean i podizanja globalnog nivoa mora.
Posle uzastopnih godina neuobičajeno toplih temperatura, ledena polica Larsen B se srušila tokom nedelju dana. Ovo je izazvalo dramatične promene za glečere koji su se nekada ulivali u njega. Glečeri su od tada temeljno praćeni – ali ih je bilo malo zapažanja pre 2002.
Međutim, arhiva od više od 300.000 istorijskih slika sadrži neprocenjiv zapis o ovom području iz 1968. godine i pomogla nam je da izmerimo razliku između tada i sada.
Ledene police su debela plutajuća tela leda pričvršćena za obalu Antarktika. Otapanje ledene police ne izaziva direktno podizanje nivoa mora.
Međutim, ledene police „sputavaju“ tok glečera. Kada se police uklone, glečeri se brzo tope u okean. Ovo prenosi led sa kopna u okean i uzrokuje porast nivoa mora.
Da bismo tačno predvideli kako će glečeri na Antarktiku reagovati na buduće klimatske promene, ključno je razumeti kako su reagovali u prošlosti. Ali neka mesta na Antarktiku su toliko udaljena, da je skoro neverovatno teško i skupo doći tamo i prikupiti podatke.
Naučnici često traže satelite za prikupljanje podataka jer je to relativno jeftino i lako. Međutim, postojana oblačnost na Antarktičkom poluostrvu može ometati satelitska posmatranja veći deo godine.
To znači da su za mnoge oblasti na Antarktiku posmatranja retka i često kratkoročna.
Između 1946. i 2000. kartografi američke mornarice leteli su preko skoro svakog ugla Antarktika snimajući 330.000 visokokvalitetnih filmskih fotografija velikog formata u pokušaju da mapiraju kontinent.
Skeniranje fotografija arhivirao je Polar geoprostorni centar Univerziteta u Minesoti i dostupni su za besplatno preuzimanje. Ove fotografije su visoke rezolucije koliko i ono što mnogi savremeni sateliti mogu da snime.
Napravili smo tačne i realne 3D modele pet glečera u oblasti Larsen B koristeći tehniku koja se zove fotogrametrija. Tradicionalna fotogrametrija koristi dve fotografije koje se preklapaju iz različitih uglova da bi stvorila 3D površinu – na primer kako naša dva oka mogu da vizuelizuju objekte u tri dimenzije.
Napredak u računarstvu sada omogućava da se stotine preklapajućih fotografija kombinuju sa relativnom lakoćom. Tačke podudaranja na fotografijama koje se preklapaju se otkrivaju automatski i njihova 3D pozicija se izračunava geometrijski. Tačna površina glečera se tada može napraviti od oblaka miliona odgovarajućih tačaka.
Prepoznatljive karakteristike na slikama sa poznatim koordinatama, kao što su obližnji planinski vrhovi ili kamene gromade jedinstvenog oblika, mogu se zatim dodeliti GPS tački za skaliranje modela.
Onda i sada
Nakon poređenja pet glečera 1968. i 2001. (poslednji samo nekoliko meseci pre kolapsa), otkrili smo da su bili relativno nepromenjeni.
Nakon kolapsa, glečeri su izgubili 35 milijardi tona kopnenog leda. Iz jednog velikog glečera izgubljeno je 28 milijardi tona: što je ekvivalentno porastu globalnog nivoa mora za oko 0,1 mm.
Ovo ne zvuči mnogo, ali je rezultat jednog glečera iz jednog događaja. Drugim rečima, to je jednako da svaka osoba na Zemlji ispusti flašu vode od jednog litra svakog dana tokom deset godina.
Ove slike su bile od suštinskog značaja za posmatranje glečera u visokoj rezoluciji decenijama pre nego što su bili pogođeni kolapsom ledene police.
Kako se klimatske promene ubrzavaju, zagrevanje atmosfere i okeana ugrožava preostale ledene police na Antarktičkom poluostrvu. Istorijska arhiva slika će postati sve važnija da bi se proširila evidencija o promenama i utvrdila koliko se značajno stvari menjaju.
Iste slike bi se mogle koristiti za istraživanje drugih ledenih polica ili glečera, promena obala, kolonija pingvina, širenja vegetacije ili čak direktnih uticaja ljudi.
Istorijska arhiva slika je neprocenjiv resurs koji čeka da bude iskorišćen.
