Nedavno formirano zvezdano jato unutar džinovskog molekularnog oblaka označenog kao G148.24+00.41 moglo bi da postane jedan od masivnijih klastera u galaksiji, prema rezultatima nove studije. Istraživači, predvođeni Vineetom Ravatom iz Laboratorije za fizička istraživanja (PRL) u Ahmedabadu, Indija, sproveli su detaljna infracrvena posmatranja kako bi bolje razumeli svojstva ovog mladog klastera, označenog kao FSR 655.
G148.24+00.41, udaljen oko 11.000 svetlosnih godina od Zemlje, poznat je kao vezan, masivan i hladan džinovski molekularni oblak. Sa radijusom od oko 84,7 svetlosnih godina i masom od približno 100.000 solarnih masa, ovaj oblak prikazuje filamentarnu morfologiju čvorišta, što je karakteristika koja podstiče formiranje klastera na tačkama gde se filamenti konvergiraju.
Jato FSR 655, smešteno u blizini geometrijskog centra oblaka, procenjeno je na starost od oko 500.000 godina, što ga čini izuzetno mladim u kosmičkim razmerama. Ono je otkriveno kroz analizu podataka dobijenih sa novoinstaliranog 3,6 metarskog Devasthal optičkog teleskopa (DOT), dopunjenih katalozima iz Spitzerovog svemirskog teleskopa.
„U ovom radu sproveli smo duboku infracrvenu analizu klastera, sa ciljem da poboljšamo razumevanje njegovog trenutnog statusa u pogledu evolucione faze, distribucije mase, efikasnosti i brzine formiranja zvezda, kao i verovatne sudbine u kontekstu formiranja masivnog klastera,“ objasnili su istraživači.
Rezultati studije pokazali su da FSR 655 trenutno ima ukupnu zvezdanu masu od oko 180 solarnih masa, dok je njegova gasna masa oko 750 solarnih masa. Na osnovu ovih podataka, izračunata je efikasnost formiranja zvezda (SFE) na nivou od 19%. Što se tiče brzine formiranja zvezda (SFR) unutar jata, ona iznosi približno 360 solarnih masa na milion godina.
Ovi rezultati sugerišu da, ukoliko se SFR nastavi trenutnim tempom, FSR 655 ima potencijal da postane masivan klaster sa ukupnom zvezdanom masom od oko 1.000 solarnih masa u naredna dva miliona godina. Ovo bi ga svrstalo među značajne zvezdane klastere u našoj galaksiji.
Međutim, kako bi se ovi zaključci potvrdili, potrebna su dalja infracrvena posmatranja u kombinaciji sa detaljnim simulacijama kretanja zvezda i gasa unutar klastera. Ovakva istraživanja su ključna za dublje razumevanje procesa formiranja zvezda i evolucije zvezdanih jata u galaksiji.
Studija je objavljena 23. avgusta na serveru za pre-štampanje arXiv i predstavlja značajan doprinos našem razumevanju procesa formiranja masivnih zvezdanih klastera unutar džinovskih molekularnih oblaka. Istraživački tim se nada da će njihova otkrića otvoriti vrata daljim istraživanjima i pomoći u razumevanju kako se ove strukture razvijaju tokom vremena.
