Godinama se nereciklirane plastične flaše bacaju na deponije. Sada, zahvaljujući novom istraživanju iz UBC Okanagan, te boce mogu imati drugi život na toj deponiji – stabilizujući njene zemljane zidove.
Korišćene plastične boce i tekstil predstavljaju sve veći problem za deponije širom sveta. Istraživači kažu da se skoro sto miliona metričkih tona polietilen tereftalata (PET), takođe poznatog kao mikroplastika, proizvodi globalno svake godine — pri čemu se deo tog broja reciklira — što ga čini jednim od najvećih izvora plastičnog otpada.
„Jedan od načina na koji možemo da upravljamo plastičnim otpadom je da ga integrišemo u geotehničku konstrukciju“, objašnjava doktorant Alok Čandra. „Pronalaženjem novih načina za korišćenje ove odbačene plastike, možemo je skrenuti sa deponija i koristiti je za stabilizaciju materijala za pokrivanje na deponijama.
Chandra i njegov supervizor, UBCO profesor inženjeringa dr Sumi Siddikua, razvili su novu metodu ugradnje PET otpada u stabilizaciju glinenog tla.
„Zbog svoje netoksičnosti, niske biorazgradljivosti i pristupačnosti, pokazuje značajan potencijal za upotrebu u dizajnu deponija. Međutim, još uvek je potrebna značajna količina istraživanja“, kaže dr Sidikua. „Ovo ne samo da rešava problem čvrstog otpada, već i povećava ekonomsku vrednost otpada i podstiče njegovu ponovnu cirkulaciju nazad iz već zagađenih zemalja i okeana.“
Studija sugeriše da ponovo upotrebljeni materijal jača tlo i služi kao vodootporni sloj koji će sprečiti zagađivače kao što je olovo da pobegnu sa deponije.
„Naši rezultati pokazuju veliki potencijal, ali ima još posla koji treba da se uradi pre nego što integrišemo PET otpad u upravljanje stabilizacijom tla na deponiji“, kaže Čandra.
