Biti novorođeno ždrebe može biti izuzetno izazovno, naročito kada se suočava sa mikrobima i bakterijama. Istraživači sa Državnog univerziteta Severne Karoline (NC State) proučavaju novi pristup za rano otkrivanje sepse kod ždrebadi koristeći biomarker cfDNK (DNK bez ćelija). Ovaj biomarker, koji je povezan sa teškim infekcijama kod ljudi, mogao bi pomoći u identifikaciji bolesne ždrebadi pre nego što se infekcija razvije u teže stanje.
„Ždrebad se oslanjaju na kolostrum za antitela koja im pomažu da se brane od infekcija, ali moraju ga primiti u prvih 12 do 24 sata života“, objašnjava Kejti Šits, vanredni profesor primarne nege konja na NC State. „Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na ovo, kao što su problemi sa ustajanjem, dojenjem ili kvalitetom kolostruma. Ako ždrebe ne primi dovoljno antitela, može doći do neuspeha pasivnog prenosa, što se dešava kod do 25% ždrebadi.“
Neadekvatan pasivni transfer može dovesti do ozbiljnih infekcija ili sepse kod oko 10% ždrebadi, a između 40% i 60% tih septičkih ždrebadi može umreti. Rano otkrivanje sepse je stoga ključno za preživljavanje.
Jedan od mogućih načina za rano otkrivanje sepse je korišćenje cfDNK, fragmenta DNK oslobođenog iz ćelija u telesnim tečnostima poput krvi. U ljudskim studijama, povišeni nivoi cfDNK su povezani sa sepsom zbog aktivacije neutrofila, vrsta belih krvnih zrnaca koje pomažu u borbi protiv bakterija.
„Neutrofili koriste NET-ove (mreže DNK) za ubijanje bakterija. Kada se aktiviraju tokom teških infekcija, kao što je sepsa, oslobađaju NET-ove koji se sastoje od cfDNK“, kaže Šits. „Raniji podaci ukazuju na to da povišeni nivoi cfDNK mogu ukazivati na sepsu kod odraslih konja, pa smo želeli da istražimo da li cfDNK može služiti kao marker za rano otkrivanje sepse kod ždrebadi.“
Tim iz NC State analizirao je nivoe cfDNK u krvnim plazmama 60 ždrebadi, koje su bile podeljene u tri grupe: zdrava, bolesna ali neseptička, i septička. Rezultati su pokazali da nivoi cfDNK nisu pokazivali razlike među grupama, što je bilo iznenađujuće.
„Jedno moguće objašnjenje je da neutrofili kod ždrebadi možda nisu tako efikasni u oslobađanju NET-a kao neutrofili kod odraslih“, objašnjava Šits. „Znamo da starost igra ulogu u funkciji neutrofila, a naše naredne studije će se fokusirati na to kako starost i neuspeh pasivnog prenosa utiču na NETozu kod ždrebadi.“
Studija, objavljena u časopisu Veterinarske nauke, otvara nova pitanja o imunološkom sistemu ždrebadi i može pomoći u razumevanju njihove podložnosti infekcijama. Istraživanje će se nastaviti kako bi se poboljšala detekcija i tretman sepse kod ždrebadi, potencijalno spašavajući mnoge živote.
