Ranije 2023. senator iz Pensilvanije Džon Feterman prijavio se u bolnicu zbog kliničke depresije nakon što je doživeo skoro fatalni moždani udar. Fetermanov slučaj depresije nakon moždanog udara može biti jedan od najzaslužnijih za vesti, ali je daleko od retkih: oko trećine svih preživelih razvije depresiju.
Sada su istraživači Stanfordske medicine napravili prodor u razumevanje veze između moždanog udara i depresije. Koristeći uzorke krvi od 85 odraslih osoba koje su pretrpele moždani udar, naučnici su utvrdili molekularni potpis depresije nakon moždanog udara. Mnogi od molekula koji se vide u krvi preživelih moždanog udara sa depresijom bili su imuni molekuli, što ukazuje na vezu između imunološke aktivnosti u mozgu i depresije nakon moždanog udara.
„Sada možemo da pogledamo krv preživelih od moždanog udara i da predvidimo njihovo raspoloženje“, rekla je Marion Bakvolter, doktor medicine, profesor neurologije i neurohirurgije i viši autor rada. „Ovo znači da postoji istinska povezanost između onoga što se dešava u krvi i onoga što se dešava sa raspoloženjem osobe. To takođe znači da ćemo u budućnosti možda moći da razvijemo nove tretmane za depresiju nakon moždanog udara.“
Uprkos velikom broju preživelih od moždanog udara koji postanu depresivni u mesecima i godinama nakon što su pretrpeli moždani udar, naučnici nisu sigurni kako su moždani udar i mentalno zdravlje povezani. U nekim slučajevima, moždani udar može izazvati depresiju izazvanu stresom.
„Svakako postoje psihološki uticaji moždanog udara, i nije neobično da osobe koje su preživele moždani udar imaju nove stresore, poput brige da će imati još jedan moždani udar ili tereta za negovatelje“, rekao je Bakvalter.
Ali studije su pokazale da su stope depresije daleko veće kod starijih ljudi nakon moždanog udara nego nakon drugih iscrpljujućih povreda. Ovo nagoveštava da se nešto drugo dešava u mozgu, a istraživači su teoretisali da promene izazvane moždanim udarom mogu učiniti pacijente sklonijim depresiji.
U novoj studiji, postdoktorski naučnici dr Neda Bidoki, dr Kristi Zera i dr Huda Nassar — glavni autori rada — analizirali su uzorke krvi od 85 dobrovoljaca koji se leče od moždani udar na Stanfordskoj medicini. Svi učesnici su pretrpeli moždani udar najmanje pet meseci pre studije i dobrovoljno su dali svoje vreme da pruže informacije o svom raspoloženju, emocionalnom funkcionisanju i fizičkim simptomima moždanog udara. Otprilike svaki peti je imao dijagnozu depresije, a isti broj je uzimao antidepresive na recept.
Istraživači su izmerili nivoe 1.196 različitih proteina u uzorcima krvi. Zatim, grupa u laboratoriji dr Nime Aghaeepour, vanrednog profesora anesteziologije, perioperativne medicine i medicine bola, koji je jedan od viših autora studije, koristila je pristupe mašinskog učenja da otkrije obrasce u podacima koji povezuju krvne proteine sa raspoloženje.
„Iako nijedan pojedinačni protein nije u potpunosti predviđao depresiju pacijenata nakon moždanog udara, specifičan skup od oko 1.000 proteina – kada se uzme u obzir zajedno, zajedno sa godinama ljudi i vremenom od njihovog moždanog udara – mogao bi da predvidi da li će pacijenti verovatno imati depresiju u bilo kom trenutku. vreme nakon moždanog udara“, rekao je Aghaeepour.
Istraživači su identifikovali oko 200 proteina u krvi koji su imali najveću povezanost sa depresijom nakon moždanog udara; iako niko nije mogao pojedinačno da predvidi depresiju, naučnici su primetili značajne promene u nivoima ovih proteina kod pacijenata sa depresijom. Skoro polovina ovih proteina je identifikovana u prethodnim studijama kao da imaju izmenjene nivoe kod depresije koja nije povezana sa moždanim udarom.
Kada su istraživači pažljivije pogledali funkcije proteina, otkrili su da je poznato da mnogi igraju ulogu u imunološkom sistemu, a većina njih je primećena na višim, a ne nižim nivoima kod ljudi sa depresijom. Ovo sugeriše da bi preaktivan imuni odgovor — možda izazvan moždanim udarom — mogao biti obeležje depresije nakon moždanog udara. (Neke studije su takođe sugerisale ovo za depresiju koja nije povezana sa moždanim udarom.)
Istraživači su koristili svoje podatke kao i informacije iz prethodnih studija da sastave model kako imuni odgovor nakon moždanog udara može da promeni i serotonin — hemijski glasnik koji igra ulogu u raspoloženju — i plastičnost, ili proces kojim mozak neprestano ponovo ožiče. Ove dve promene mogu doprineti depresiji, rekao je Bakvalter.
Potrebno je više rada da bi se potvrdio osnovni uzrok depresije nakon moždanog udara, ali ako imuni odgovor i putevi serotonina igraju ulogu, to sugeriše nove puteve mogućih tretmana, dodao je Bakvalter.
„Već postoje antidepresivni tretmani koji deluju za neke pacijente, i ohrabrujem svakoga ko je imao moždani udar i oseća se depresivno da dobije pomoć“, rekla je ona. „U budućnosti, ako zaista možemo da shvatimo biološke osnove depresije nakon moždanog udara, nadam se da ćemo imati još efikasnije tretmane.“
