Zagađenje plastikom – koje se sastoji od sitnih delova plastike, manjeg od zrna peska – je svuda, životna činjenica koja se odnosi čak i na novorođene glodare, prema studiji Rutgers Health objavljenoj u časopisu Science of The Total Environment.
Istraživači su odavno shvatili da se mikro- i nanoplastične čestice (MNP), koje ulaze u životnu sredinu oksidacijom i prirodnom degradacijom potrošačkih proizvoda, lako deponuju u ljudskom telu udisanjem, apsorpcijom i ishranom.
Stručnjaci takođe shvataju da ovi zagađivači mogu da pređu placentnu barijeru i deponuju se u fetalnim tkivima.
Ono što je nejasno je da li su ove čestice ostale u tkivu dugo nakon rođenja. Istraživači Rutgers Health-a su otkrili da jesu, barem kod pacova. Njihovi podaci mogu imati implikacije na zdravlje ljudi.
„Niko ne želi plastiku u svojoj jetri“, rekla je Fibi A. Stejplton, vanredni profesor farmakologije i toksikologije na Farmaceutskoj školi Rutgers Ernest Mario i viši autor studije. „Sada kada znamo da je tu – kao i u drugim organima – sledeći korak je da razumemo zašto i šta to znači.“
Da bi procenili postojanost mikro- i nanoplastičnih čestica u neonatalnom tkivu nakon izlaganja majke, Stapleton i kolege izložili su šest pacova aerosolizovanom plastičnom prahu za hranu za hranu tokom 10 dana tokom trudnoće.
Glodari su dobri ispitanici za ovu vrstu istraživanja, rekao je Stejplton, jer i ljudi i glodari poseduju hemohorijalnu placentu, što znači da krv majke i fetusa ne dolaze u direktan kontakt tokom cirkulacije.
Dve nedelje nakon rođenja, dva novorođena pacova – jedan mužjak i jedna ženka – testirani su na izlaganje mikro i nanoplastici. U oba slučaja, ista vrsta plastike koju su majke udisale tokom trudnoće pronađena je u plućima, jetri, bubrezima, srcu i moždanom tkivu potomstva. U kontrolnoj grupi nije pronađena plastika.
Stapleton je rekao da su nalazi još jedan dokaz koji ilustruje potencijalne opasnosti mikro- i nanoplastike u životnoj sredini.
„Ovi rezultati izazivaju zabrinutost zbog toksikoloških uticaja povezanih sa izloženošću MNP, zdravljem majke i fetusa i sistemskim taloženjem čestica MNP“, napisali su istraživači.
Mikro- i nanoplastika je sveprisutan zagađivač i otkriven je u hrani, poljoprivrednim zemljištima, morskoj vodi i snegu. Plastika je čak pronađena u najdubljim svetskim okeanima i najvišim planinama.
Ovi nevidljivi zagađivači su potencijalno opasni po ljudsko zdravlje. Sve veći broj dokaza ukazuje na jaku korelaciju između mikro- i nanoplastičnih čestica i raka, upale, oslabljenog imunološkog sistema, degeneracije tkiva i kardiovaskularnih problema.
Stejplton je rekla da se nada da će njeni nalazi pomoći da se stvori osećaj hitnosti među kreatorima politike da učine više sredstava dostupnim za istraživanje.
„Bez odgovora ne možemo imati promenu politike“, rekla je ona.
Na kraju, postojanost ovih materijala u ljudskom tkivu mogla bi dovesti do veće regulacije, rekao je Stapleton. Iako je plastika nesumnjivo poboljšala potrošačke proizvode, premalo se zna o njihovom dugoročnom uticaju na zdravlje. Kako istraživači popunjavaju praznine u znanju, regulatori će biti bolje opremljeni da zaštite javno zdravlje, rekla je ona.
„Mislim da se nikada nećemo potpuno rešiti plastike“, rekla je ona. „Oni su previše važni za savremeni život. Ali mislim da bismo mogli doći do tačke u kojoj ćemo imati neke politike koje će ukazati koje su manje toksične od drugih.“
