Gen nazvan Mic (izgovara se „mick“) koji je među najvažnijim pokretačima raka i kod miševa i kod ljudi takođe igra novootkrivenu ključnu ulogu u starenju, prema novoj studiji Cell Reports koju su sproveli istraživači iz UPMC Dečje bolnice u Pitsburgu i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu.
Istraživanje, koje je vodio dr Edvard V. Prochovnik, profesor pedijatrije Paul C. Gaffnei na Odseku za hematologiju/onkologiju na UPMC Children’s i profesor na Odeljenju za mikrobiologiju i molekularnu genetiku, ima implikacije na novije oblike terapije raka.
Mic je tradicionalno teško proučavati jer kada se eliminiše u embrionima miša, oni umiru pre rođenja, što ukazuje da gen igra fundamentalnu ulogu u normalnom rastu i razvoju. Prema Prochovniku, ovo je praktično učinilo nemogućim razumevanje uloge Mic-a izvan ove embrionalne faze. Da bi prevazišli ovu veliku prepreku, Prochovnik i njegov tim su čekali da miševi budu stari oko mesec dana da bi inaktivirali gen.
„S obzirom na to koliko je Mic važan i za normalna i za tkiva raka, kritično pitanje koje smo imali bilo je da li će ovi miševi umrijeti baš kao i embrioni“, rekao je Prochovnik. „Nervozno smo čekali tokom prvih nekoliko dana nakon eliminacije gena u prvoj grupi miševa, i odahnuli smo kada smo otkrili da su preživeli. To nam je omogućilo da proučavamo miševe mnogo duže, što je ono čemu smo se oduvek nadali.“
U roku od nekoliko nedelja nakon što su eliminisali Mic, istraživači su primetili da su miševi počeli brzo da stare: imali su sive dlake, izgubili su deo krzna i bili su slabiji, manje koordinisani i manje aktivni od normalnih miševa istog hronološkog uzrasta. Takođe su razvili mnoge metaboličke abnormalnosti često povezane sa starenjem.
Međutim, uprkos bržem starenju, miševi su živeli i do 20% duže.
„U početku nismo mogli da objasnimo zbunjujuće otkriće da su miševi koji su brzo starili duže živeli“, rekao je Prohovnik. „Odgovor je postao očigledan tek na kraju studije kada smo sastavili rezultate autopsije na miševima koji su uginuli prirodnim putem. Stopa raka kod Mic nokaut miševa bila je više od tri puta niža nego kod normalnih miševa.“
Prochovnik spekuliše da miševi kojima nedostaje Mic gen, koji je toliko važan za razvoj raka, nisu bili u stanju da razviju tumore. Ova teorija je podržana nalazom da je od nekoliko tumora koji su se pojavili kod nokaut miševa, većina ponovo eksprimirala Mic, što ukazuje da tumori nastaju iz male populacije ćelija koje su uspele da izbegnu inaktivaciju Mic od samog početka.
Tim je takođe analizirao nekoliko hiljada tkiva mladih i starih ljudi i miševa. Kod obe vrste, normalno starenje je bilo povezano sa postepenim padom ekspresije Mic, ali nedovoljno da spreči pojavu različitih karcinoma.
„Neki ljudi žive do 100 godina i ostaju prilično zdravi i aktivni, dok drugi brzo stare i umiru sa 65 godina“, rekao je Prohovnik. „Šta razlikuje ove ljude? Druge studije su pokazale da se Mic izražava na različitim nivoima kod različitih pojedinaca, a mi sumnjamo da ljudi sa prirodno nižim nivoima Mic stareju brže od onih sa visokim nivoima.“
Disregulacija Mic-a je povezana sa razvojem brojnih vrsta raka kod dece i odraslih, tako da mnoge farmaceutske kompanije i istraživači, uključujući samog Prochovnika, rade na razvoju lekova koji inhibiraju Mic kako bi usporili ili preokrenuli rast tumora.
„Pošto je Mic izražen u toliko mnogo vrsta raka, ako biste imali lek koji bi mogao da cilja ovaj gen, mogao bi biti široko primenljiv“, rekao je Prochovnik. „Ali naša studija sugeriše da morate biti veoma oprezni zbog potencijalnih neželjenih efekata preranog starenja, posebno ako razvijate ovu vrstu leka za lečenje raka kod dece.“
