Druge dijagnoze mentalnih bolesti, uzimanje psihotropnih lekova propisanih za lečenje tih bolesti i specifični obrasci korišćenja zdravstvenih usluga jaki su pokazatelji bipolarnog poremećaja, pokazuju istraživači sa Univerziteta u Mančesteru i Univerziteta Kil.
Nalazi će omogućiti lekarima da brže upućuju, procenjuju i leče iscrpljujuće i rizično stanje koje je nekada bilo poznato kao manična depresija.
Rani znaci upozorenja, koji se mogu identifikovati tokom nekoliko godina pre postavljanja dijagnoze, uključuju prethodne depresivne epizode, poremećaj sna, zloupotrebu supstanci, prijem tri ili više različitih vrsta psihotropnih lekova u toku godine, eskalirajuće epizode samopovređivanja, česte konsultacije primarne zdravstvene zaštite i propustili zakazane preglede kod lekara opšte prakse.
Nalazi bi mogli pomoći u poboljšanju kašnjenja između ranih manifestacija bipolarnog poremećaja i njegove dijagnoze i efikasnog lečenja, za koje se trenutno procenjuje da u proseku iznosi oko šest godina.
Istraživački tim je bio baziran u NIHR Greater Manchester Patient Safeti Research Collaborations. Istraživači su analizirali rutinski prikupljene elektronske podatke o primarnoj zdravstvenoj zaštiti u periodu od januara 2010. do jula 2017.
Oni su identifikovali 2.366 ljudi sa i 47.138 osoba bez dijagnoze bipolarnog poremećaja u Engleskoj.
Rad podržava delokrug nedavnog Izveštaja Bipolarne komisije „Bipolarni umovi su važni“, koji poziva na veliku reformu kako bi se razvio namenski put zdravstvene zaštite za specijalističke tretmane i doživotnu podršku za osobe sa bipolarnim poremećajem.
Do 3% populacije Ujedinjenog Kraljevstva doživi bipolarni poremećaj u nekom trenutku tokom svog života.
Mnogi pogođeni ljudi koji nemaju dijagnozu doživljavaju niz štetnih zdravstvenih i društvenih ishoda, uključujući loše socijalno prilagođavanje, višestruke prijeme u bolnicu, loše fizičko zdravlje, međuljudsko nasilje i povećan rizik od samopovređivanja i samoubistva.
Dr Ketrin Morgan, naučni saradnik Univerziteta u Mančesteru, rekla je: „Bipolarni poremećaji su ozbiljne mentalne bolesti koje karakteriše nestabilnost raspoloženja. Oni mogu da utiču na živote pacijenata i njihovih porodica do ozbiljnog štetnog stepena.
„Rani tretman, međutim, može biti ključan u sprečavanju godina teškoća i povećanog rizika za pacijente; naša studija pruža ključne informacije koje bi mogle pomoći lekarima opšte prakse da razmotre dijagnozu bipolarne bolesti mnogo ranije kako bi omogućili pravovremeno efikasno lečenje i upućivanje na specijalističku procenu.“
Anja Frensis, istraživač sa Univerziteta u Mančesteru koja je vodila savetodavni panel o iskustvima (LEAP) za istraživanje i koja je iskusila bipolarni poremećaj II, rekla je: „Ovaj rad je inspirisan deljenjem mog ličnog iskustva o propuštenim prilikama da uočim rane znake upozorenja bipolarne bolesti. i dobiti pravovremenu dijagnozu.
„Rani znaci upozorenja uključivali su poremećaj sna, anksioznost, razdražljivost i visok nivo energije). Lično se nadam da se nalazi iz ove studije mogu koristiti u ustanovama primarne zdravstvene zaštite kako bi se kliničari ohrabrili da ‘razmišljaju o bipolarnosti’ i ishode za druge.“
Carolin Chev-Graham, profesorica istraživanja opšte prakse na Univerzitetu Keele i koja takođe sedi u savetodavnoj grupi za bipolarnu UK, rekla je: „Bolji putevi upućivanja od primarne do specijalističke nege su očajnički potrebni i pacijentima i lekarima opšte prakse, kada se sumnja na dijagnozu bipolarne bolesti. , ako pacijent treba da dobije pravovremenu pomoć koja mu je potrebna. „Misli bipolarno“ je snažna poruka koju treba poslati lekarima opšte prakse. Nalazi naše studije podržavaju nedavni poziv iz Izveštaja Bipolarne komisije za posvećenu brigu o osobama sa bipolarnim poremećajem.
„Postoje dokazi da kašnjenje u dijagnozi bipolarne bolesti može biti i do devet godina, pri čemu će trećina ljudi kojima se na kraju dijagnosticira bipolarna bolest pokušala da oduzme sebi život zbog nevolje koju osećaju i kašnjenja da se prilagode negu.“