Količina proizvedenog mleka može biti određena genetikom, kaže profesor biomedicinskih i nutricionističkih nauka Šenon Keleher sa koledža zdravstvenih nauka UMass Lovell Zuckerberg.
Analizirajući majčino mleko 221 majke starosti od 19 do 42 godine, ona i njen istraživački tim identifikovali su molekule koji bi mogli biti odgovorni za regulisanje zapremine mleka. Rezultati studije, nedavno objavljeni u časopisu Nutrients, bacaju svetlo na ulogu miRNA, koje regulišu ekspresiju gena.
„Naša studija pokazuje da je miRNA nazvana let-7g-5p značajno veća u prvoj nedelji laktacije kod žena koje imaju malo mleka, u poređenju sa onima koje imaju adekvatnu zalihu“, rekao je Kelleher, koji je sproveo istraživanje sa kolegama iz Penn State College of Medicine kao i studenti UMass Lovell.
Keleher i istraživački tim veruju da se majčino mleko može koristiti kao „tečna biopsija“ mlečne žlezde u laktaciji da bi se razumelo da li žlezda radi ispravno.
„Merenjem nivoa mleka od let-7g-5p tokom prvih nedelja nakon rođenja, negovatelji bi mogli da identifikuju žene kojima je potrebna dodatna podrška za laktaciju“, rekla je ona. „Ove intervencije mogu uključivati promene u ishrani, podršku konsultanta za laktaciju, lekove i terapiju.“
Studentkinja master studija biomedicinskog inženjerstva i biotehnologije Ana Vord, koja je koautor rada, pokazala je u kultivisanim ćelijama dojke in vitro da su povišeni nivoi let-7g-5p povezani sa niskim snabdevanjem mlekom.
„Ovo je uzbudljiv put za buduća istraživanja zbog svoje potencijalne uloge u održavanju optimalne funkcije dojke i adekvatnog snabdevanja mlekom“, rekla je Vord, koja je 2020. godine stekla diplomu iz primenjenih biomedicinskih nauka na UMass Lovell. „Razumevanjem bioloških faktora koji doprinose zbog niske količine mleka, možemo tražiti načine da ciljamo ili modifikujemo ove faktore.“
Jedna od mogućnosti za poboljšanje može biti u ishrani, dodao je Keleher. Istraživači su procenili ishranu majki koje su učestvovale u studiji i otkrili da je nizak unos voća povezan sa visokim nivoom let-7g-5p i malom zapreminom mleka. Ovo sugeriše Keleheru i njenom timu da polifenoli, porodica jedinjenja koja se nalaze u voću i povrću, mogu modulirati nivoe let-7g-5p.
„Povećanje unosa voća moglo bi da napravi veliku razliku za majke koje žele da doje svoje bebe“, rekao je Keleher.
Pod rukovodstvom Kellehera, studentkinja primenjenih biomedicinskih nauka Serena Burkinšou proučava efekat polifenola na ćelije dojke za svoj projekat odlikovanja.
„Radio sam sa dr Keleherom na pregledu literature o uticaju polifenola na žene, životinjske modele i ćelije dojke u kulturi“, rekao je Burkinšo, koji planira da nastavi kao student master studija na programu primenjenih biomedicinskih nauka i da na kraju radi za farmaceutsku ili biotehnološku kompaniju.
„Ispitiramo efekat ekstrakta semena grožđa, koji sadrži razne polifenole, na epitelne ćelije dojke da bismo razumeli mehanizam kojim polifenoli mogu uticati na nivoe let-7g-5p i snabdevanje mlekom.“
