Istraživači iz Dečje bolnice u Filadelfiji (CHOP) najavili su značajan napredak u razumevanju otpornosti na hemoterapiju kod visokorizičnog neuroblastoma, uobičajenog i potencijalno smrtonosnog raka u detinjstvu koji nastaje unutar perifernog nervnog sistema.
Studija je prvi put da su istraživači identifikovali maligne ćelije odgovorne za recidiv neuroblastoma i nudi uvid u potencijalne nove terapijske ciljeve.
Nalazi su nedavno objavljeni u časopisu Cancer Discovery.
U Sjedinjenim Državama svake godine se dijagnostikuje oko 800 novih slučajeva neuroblastoma, češće kod dečaka. Prosečna starost dijagnoze je oko 18 meseci, ali se povremeno bolest primećuje kod tinejdžera i mladih odraslih osoba. Neuroblastom ima visoku stopu mortaliteta i uprkos opsežnim studijama, maligne ćelije odgovorne za recidiv nisu bile dobro shvaćene do ovog istraživanja.
Ova studija je deo istraživanja koje je sprovela Mreža Atlas ljudskih tumora (HTAN), inicijativa Moonshot Nacionalnog instituta za rak (NCI) koju vodi Kai Tan, dr. Grant projekta multiinstitucionalnog NCI Programa (PPG) fokusiran je na neuroblastom i vodi ga John M. Maris, MD, koautor studije i pedijatrijski onkolog na CHOP-u.
„Ova studija je veliki korak napred u identifikaciji zašto je neuroblastom tako teško izlečiti“, rekla je Maris, koja je takođe predsedavajuća Giulio D’Angio u istraživanju neuroblastoma. „Ciljanje na specifične ćelije i puteve odgovorne za recidiv nam daje snagu da zacrtamo novi put napred, omogućavajući nam da razvijemo potencijalno bezbedne i efikasne tretmane za decu i porodice koje se bore sa ovim agresivnim rakom.“
Istraživački tim CHOP koristio je napredno sekvencioniranje RNK sa jednim jezgrom (snRNA-sek) i tehnike sekvenciranja čitavog genoma kako bi analizirao genetske i transkripcione profile uzoraka tumora od 20 pedijatrijskih pacijenata sa neuroblastomom visokog rizika koji su lečeni između 2007. i 2022. godine. uključivale su usklađene dijagnostičke biopsije i definitivne hirurške uzorke dobijene nakon nekoliko ciklusa indukcione hemoterapije.
„HTAN je odigrao ključnu ulogu u generisanju moćnog skupa podataka sa više omika koji je doveo do hipoteze koju smo testirali u ovom radu“, rekao je Tan, koji je takođe profesor na Odeljenju za pedijatriju na CHOP-u i predvodi učešće CHOP-a u HTAN-u. „Podržava širu primenu identifikovanih terapijskih ciljeva i mehanizama otpornosti u visokorizičnom neuroblastomu.“
Istraživači su otkrili i potvrdili činjenicu da neuroblastom može da izbegne hemoterapiju tako što postaje neaktivan i ne umnožava se stalno – što je glavni znak raka. Dakle, ove ćelije koje ne kruže biciklom su otporne na hemoterapiju, koja je dizajnirana da ubije ćelije koje se aktivno množe. Ove „uporne ćelije“ mogu da se kriju u telu mesecima ili čak godinama i vide recidiv kada se kasnije probude.
Da bi potvrdili svoje nalaze i poboljšali analizu, istraživači su iskoristili nezavisne podatke o hemoterapiji nakon indukcije koje su generisale druge grupe u HTAN-u. Procenjujući nalaze primarne studije u kontekstu drugih skupova podataka, istraživači su obezbedili doslednost i pouzdanost u transkripcionim podtipovima koje su identifikovali.
Na primer, istraživači su bili u mogućnosti da prouče nivo ekspresije MICN gena i njegovu vezu sa transkripcionim podtipovima. Ovo je pružilo nekoliko uvida u biologiju neuroblastoma i ponudilo obećavajuće nove terapije. Kao rezultat toga, Maris je primetio da PPG neuroblastoma aktivno sprovodi istraživanja i da se već testira nekoliko imunoterapijskih strategija za eliminisanje perzistiranih ćelija.
„Ovo istraživanje bi moglo imati dalekosežne implikacije izvan neuroblastoma, jer poboljšava naše razumijevanje mehanizama otpornosti na hemoterapiju“, rekao je Liron Grossmann, vodeći autor studije, koji je rukovodio istraživanjem tokom svoje stipendije za hematologiju i onkologiju na CHOP-u, a trenutno je viši Lekar koji pohađa u Medicinskom centru Sheba u Izraelu.
„Stekli smo neprocenjive uvide koji mogu da informišu nove pristupe za različite vrste raka, potencijalno poboljšavajući ishode lečenja i smanjujući stope relapsa u širokom spektru maligniteta.“
