Jedan od glavnih izazova u istraživanju raka i kliničkoj nezi je razumevanje molekularne osnove terapijske rezistencije kao glavnog uzroka dugotrajnih neuspeha lečenja. U slučajevima melanoma, glavna ciljana terapijska strategija je usmerena protiv puta protein kinaze aktivirane mitogenom (MAPK). Nažalost, kod velike većine ovih pacijenata, rezistencija na terapije MAPK inhibitorima se razvija u roku od jedne godine lečenja.
U novoj studiji sa Bostonskog univerziteta Chobanian & Avedisian School of Medicine, istraživači su identifikovali specifičan epigenetski put uključen u razvoj rezistencije na terapiju kod melanoma i identifikovali obećavajući hemijski reagens koji može uspešno resenzibilisati kancere otporne na terapiju na ciljane terapije.
Rad je objavljen u časopisu Journal of Clinical Investigation.
„Iako je zajednica istraživanja raka bila veoma uspešna u razvoju specifičnih ciljanih terapija za genetske događaje koji pokreću mnoge vrste raka, većina pacijenata nije u mogućnosti da se izleči od raka zbog stečenih mehanizama otpornosti. Uzbuđeni smo zbog širih implikacija koje ova studija ima za potencijalni tretman pacijenata sa stečenom rezistencijom na terapije raka“, rekla je ko-korespondentna autorka Rhoda Alani, MD, katedra za dermatologiju Herberta Mescona u školi.
U saradnji sa istraživačima iz Brigama i Ženske bolnice i Harvardske medicinske škole, istraživači su koristili i ćelijske linije raka uzgajane u laboratoriji i tumore humanog melanoma uzgajane u eksperimentalnim modelima kako bi procenili epigenetske uticaje povezane sa progresijom melanoma i njihov odgovor na ciljane terapije.
Oni su utvrdili da značajan mehanizam otpornosti na melanom uključuje epigenetski medijator, CoREST, i da ova otpornost na tretman može biti ciljana korinom, nedavno dizajniranim inhibitorom malih molekula sa dvostrukim funkcionisanjem CoREST-a. Studija pruža molekularno obrazloženje kako se ciljanje kompleksa CoREST može iskoristiti za važan terapeutski cilj u širokom spektru epigenetskih konteksta, uključujući melanom.
Alani očekuje da će kliničke implikacije za ovo istraživanje biti značajne jer je verovatno da su slični epigenetski događaji povezani sa rezistencijom na lečenje kod drugih karcinoma, i da razvoj novih visokospecifičnih epigenetskih inhibitora kao što je korin može omogućiti ponovnu senzibilizaciju ovih tumora na efikasne ciljane terapije i moguća remisija bolesti.
Istraživači se nadaju da će ova studija dovesti do razvoja specifičnijih ciljanih epigenetskih terapija za rak i druge bolesti sa minimalnim neželjenim efektima.
„Takođe očekujemo da će ove studije dovesti do poboljšane efikasnosti ciljanih lekova protiv raka, istovremeno ograničavajući razvoj rezistencije na lekove kod karcinoma kombinovanom upotrebom ciljanih epigenetskih terapija“, dodao je Alani, koji je takođe šef dermatologije u Bostonskom medicinskom centru.
