Nova publikacija čiji su autori naučnici iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) i IIASA sa velikim evropskim konzorcijumom pruža vitalni uvid u trenutni status praćenja biodiverziteta u Evropi, identifikujući političke potrebe, izazove i buduće puteve.
Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, evropski biodiverzitet nastavlja da opada alarmantnom brzinom zbog antropogenih pritisaka i klime koja se zagreva. Poboljšanje podataka o monitoringu biodiverziteta je od ključnog značaja za obezbeđivanje efikasne implementacije ciljeva Strategije EU o biodiverzitetu, uspešne politike očuvanja i upravljanja restauracijom u skladu sa Zakonom EU o obnovi prirode.
Međutim, saznanje o potrebama korisnika i kreatora politike o podacima je prvi korak ka postizanju ovoga. Te potrebe su procenjene u novoj studiji iDiv-IIASA objavljenoj u časopisu Pisma o očuvanju.
„Trenutni napori za praćenje u Evropi pate od niza ograničenja, ometajući njihovu efikasnost. Često su fragmentirani po ekosistemima i staništima sa malim kontinuitetom. Na primer, status životne sredine 20%–70% svih morskih regiona EU je nepoznat,“ kaže glavni autor studije Hannah Moersberger iz Helmholc centra za istraživanje životne sredine (UFZ) i iDiv.
„Pored toga, nedostaju studije koje se direktno bave korisnicima podataka i kreatorima politike kako bi se mapirale njihove potrebe.
Da bi se pozabavili ovim pitanjima, naučnici su koristili proces angažovanja zainteresovanih strana u četiri koraka usredsređen na korisnika, koji se sastojao od međunarodne javne radionice zainteresovanih strana, onlajn ankete, polustrukturiranih intervjua i stručnog sastanka sa predstavnicima zemalja članica EU.
„U procesu angažovanja zainteresovanih strana snažno su učestvovali donosioci odluka, uključujući stručnjake iz 18 država članica EU, Evropsku komisiju i Evropsku agenciju za životnu sredinu“, kaže ko-voditelj studije Juliette Martin, naučnik koji je udružen sa IIASA Population and Just Društva i programi biodiverziteta i prirodnih resursa.
„Želeli smo da naša studija bude što inkluzivnija, pokrivajući sve relevantne zainteresovane strane, i stoga smo takođe anketirali učesnike radionice, uključujući stručnjake iz najvećih prirodnjačkih društava, muzeja, univerziteta i drugih istraživačkih organizacija.
Istraživanje sprovedeno širom Evrope identifikovalo je 274 programa praćenja biodiverziteta koji su trenutno na snazi u evropskim zemljama i agencijama. Podaci su odražavali pristrasnost u pažnji posvećenoj različitim biomima i vrstama. Ptice su bile, na primer, grupa koja je najčešće praćena i činila je 28% svih napora praćenja.
„U našoj studiji smo sistematski procenjivali potrebe korisnika i politike, kao i redovno prihvatanje podataka o praćenju iz strukturisanog monitoringa i programa nauke o građanima u tokovima rada nacionalne politike“, kaže stariji autor Aletta Bonn, šef istraživačke grupe za biodiverzitet i ljude na UFZ, iDiv i Univerzitet Friedrich Schiller u Jeni.
„Naše istraživanje je identifikovalo i naglasilo mnoge upotrebe koje takvi podaci mogu imati u različitim sektorima, bilo za izradu poljoprivrednih strategija, planova za očuvanje i restauraciju, ili za upravljanje dozvolama za lov u zemlji“, objašnjava koautor studije Jose Valdez sa Univerziteta Hale. i iDiv.
Studija je identifikovala četiri glavna klastera ključnih oblasti politike koje se odnose na praćenje biodiverziteta u narednoj deceniji: procena biodiverziteta i trendova vrsta; procena uticaja i efektivnosti politike biodiverziteta; integrisanje biodiverziteta u druge sektore politike; i operacionalizacija monitoringa.
Studija je takođe identifikovala deset najvećih izazova za trenutne aktivnosti praćenja biodiverziteta u Evropi. One su prvenstveno bile povezane sa četiri glavne vrste prepreka: nedostatak integrisanih podataka, nedovoljno podataka, nedovoljno resursa i pristrasni podaci.
„Zainteresovane strane uključene u studiju identifikovale su pet načina za poboljšanje praćenja biodiverziteta i uticaja politike u Evropi“, kaže stariji koautor Ian McCallum, koji vodi istraživačku grupu za nove ekosisteme podataka za održivost (NODES) u programu IIASA napredne analize sistema.
„Ova rešenja uključuju poboljšanu koordinaciju i saradnju, standardizaciju za poboljšano prikupljanje i distribuciju podataka, korišćenje naprednih modela i novih tehnologija, bolju koordinaciju finansijskih sredstava i izgradnju kapaciteta, kao i angažovanje zainteresovanih strana.
Na osnovu ove studije, konzorcijum EuropaBON je Evropskoj komisiji i Evropskoj agenciji za životnu sredinu u Briselu ranije ove godine predstavio predlog za Evropski koordinacioni centar za posmatranje biodiverziteta.
„Ovo je velika prekretnica za očuvanje biodiverziteta u Evropi i omogućavanje moderne politike zasnovane na dokazima i donošenja odluka za upravljanje očuvanjem i restauracijom“, zaključuje Henrikue Pereira, drugi autor studije, predsjedavajući konzorcijuma EuropaBON i šef odjela za biodiverzitet. Grupa za istraživanje očuvanja u iDiv i MLU.
