Nikolaj Scherbak, docent biologije na Univerzitetu Erebro, upravo se vratio u Švedsku nakon učešća na konferenciji u Južnoj Africi na kojoj je predstavio studiju koja povećava šanse za razvoj vakcine protiv HIV-a. Zajedno sa drugim istraživačima ima genetski modifikovane probiotičke bakterije E. coli sa delom HIV virusa.
Rad je objavljen u časopisu Fabrike mikrobnih ćelija.
„Primenjujući naprednu tehnologiju, ubacujemo DNK sekvence na određeno mesto u bakteriji. Koristimo deo HIV virusa koji nije zarazan, ali i dalje pokreće telo da proizvodi neutralizujuća antitela“, kaže Ščerbak.
Bakterije E. coli žive u crevima ljudi i drugih životinja, a neke varijante izazivaju više vrsta infekcija. Međutim, postoje i korisne varijante bakterija koje mogu doprineti boljoj crevnoj flori. Jednu od njih, probiotičku bakteriju E. coli Nissle soja, koristili su istraživači iz Orebra u studiji.
„Bakterije koje smo koristili se prodaju kao dijetetski suplementi u Nemačkoj, ali koliko ja znam, nisu dostupne u Švedskoj. Ovi suplementi se preporučuju ljudima koji imaju IBS ili druge stomačne poremećaje.“
HIV je virus koji može dovesti do smrtonosne bolesti imunodeficijencije AIDS, za koju ne postoji lek. Međutim, postoje terapije lekovima za lečenje HIV-a koje omogućavaju zaraženim osobama da žive bez simptoma ili rizika od prenošenja bolesti.
„Osoba zaražena HIV-om mora da uzima antiretrovirusne lekove do kraja svog života i po ceni koju ne može svako da priušti. Istraživači se godinama bave razvojem vakcine, ali nažalost, farmaceutskim kompanijama to nije bio prioritet“, kaže Scherbak .
Ako bakterija razvijena na Univerzitetu Orebro dovede do odobrenog farmaceutskog proizvoda, može se uzimati u obliku tableta. Vakcine u obliku pilule imaju značajne prednosti u odnosu na vakcine koje se moraju ubrizgavati. Pilule su jednostavnije i praktičnije i ne zahtevaju skladištenje na niskim temperaturama kao neke COVID vakcine.
U mnogim prethodnim pokušajima da se bakterije koriste za proizvodnju vakcina, istraživači su koristili gene otporne na antibiotike za održavanje genetskih modifikacija u bakterijama. Međutim, ovaj metod može dovesti do negativnih posledica kao što je rezistencija na antibiotike, sve veći globalni javnozdravstveni problem. Koristeći CRISPR/Cas9 tehnologiju, istraživači Orebro-a su proizveli stabilnu genetsku modifikaciju u probiotskim bakterijama bez potrebe za geni otpornim na antibiotike.
Scherbak ne vidi nikakve rizike sa genetski modifikovanim bakterijama. Međutim, potrebno je više istraživanja, uključujući studije na životinjama, pre nego što se tehnologija testira na ljudima i vakcina ugleda svetlost dana.
„Za to je potrebno najmanje nekoliko godina priprema i etičkih odobrenja. Inače, u normalnim slučajevima, za razvoj leka je potrebno oko deset godina“, kaže Scherbak.
Scherbak i njegove kolege istraživači sarađuju sa Agencijom za javno zdravlje Švedske i Univerzitetom Kejptaun u Južnoj Africi.
