Kako karcinomi rastu i šire se u ljudskom telu, oni imaju tendenciju da vremenom postanu agresivniji, a to se može ubrzati tokom lečenja kako razvijaju otpornost na lekove. Kod karcinoma prostate, neki evoluiraju u redak tumor otporan na lečenje poznat kao neuroendokrini karcinom malih ćelija ili SCN.
Sada, po prvi put, istraživači su snimili i detaljno opisali molekularne korake koji transformišu češći tip raka prostate u SCN rak. Bolje razumevanje ove evolucije tumora moglo bi dovesti do novih terapija za sprečavanje razvoja SCN raka prostate.
„Prvi put imamo pravu priliku da definišemo proces koji vodi ove veoma, veoma agresivne tumore“, rekao je dr Oven Vit, koji je zajedno sa Tomasom Greberom vodio novo istraživanje. Oba istraživača su članovi UCLA Eli i Edithe Broad centra za regenerativnu medicinu i istraživanje matičnih ćelija i Jonsson Comprehensive Cancer Center.
SCN karcinomi čine samo mali procenat svih novodijagnostikovanih karcinoma prostate, ali su češći među tumorima koji nastavljaju da rastu nakon lečenja. U oba slučaja, SCN karcinom prostate posebno brzo raste i teško se leči. Dok su istraživači ranije identifikovali molekularne razlike između češćih adenokarcinoma prostate i karcinoma SCN, nisu razumeli kako su se te promene desile.
„Do sada nismo imali konkretnu vremensku liniju o tome kako su nastali ovi neurodendokrini karcinomi malih ćelija, tako da je bilo veoma teško osmisliti pristupe za njihovo lečenje u klinici“, rekao je Graeber.
U novoj studiji, objavljenoj u Cancer Cell, istraživači su koristili model raka prostate u kome se zdrave ljudske ćelije prostate implantiraju u miša, a zatim nagovaraju ili konstruišu da postanu adenokarcinomi, a zatim SCN karcinomi.
„Počevši sa normalnim ćelijama i praćenjem njih sve do ove progresije, dali su nam jedinstvenu mogućnost da tačno pratimo šta se dešava u svakoj vremenskoj tački“, rekla je Olga Chia-Chun Chen, diplomirani student u UCLA Broad Stem Cell Research Center Training. Program i prvi autor studije.
Čen i njene kolege su sakupljale biopsije tumora svake dve nedelje tokom najmanje 10 nedelja i sprovodile detaljne analize genetskih programa aktiviranih u svakoj tački. Uprkos desetinama razlika između adenokarcinoma prostate i SCN karcinoma, tim je otkrio da su adenokarcinomi prostate pratili samo dva predvidljiva puta da evoluiraju u SCN karcinome. Istraživači su takođe pokazali da neki karcinomi pluća prate slične puteve da napreduju u SCN karcinome.
„Bilo je pravo iznenađenje da postoje samo dva glavna puta“, rekao je Greber. „I to nam daje mnogo nade za terapiju, jer je mnogo lakše shvatiti kako da blokiramo dva puta nego stotine.“
Istraživači planiraju buduće studije za razvoj metoda za blokiranje ovih novootkrivenih evolucionih puteva. Nekoliko molekularnih promena koje su identifikovali kao kritične za evoluciju SCN raka imaju potencijal da budu ciljane lekovima. Umesto teškog izazova razvoja lekova za lečenje potpunog SCN karcinoma prostate ili pluća, istraživači pretpostavljaju da bi lekovi umesto toga mogli da blokiraju progresiju manje agresivnih podtipova tako da ne mogu nastati SCN karcinomi.
„Poruka je da je ovo ponovljiv proces koji kanceri preduzimaju da bi postali agresivniji, i ako možemo da predvidimo da će rak krenuti tim putem, možda možemo da ga sprečimo“, rekao je Vite.
