Istraživači su nedavno uspeli da rekonstruišu najstarije ljudske genome ikada pronađene u Južnoj Africi. Ovi genomi potiču od dvoje ljudi koji su živeli pre otprilike 10.000 godina, pružajući dublji uvid u naseljavanje ovog regiona. Viktorija Gibon, profesorka biološke antropologije na Univerzitetu u Kejptaunu, otkrila je da su genetske sekvence potekle od muškarca i žene čiji su ostaci pronađeni u blizini grada Džordža, na južnoj obali Južne Afrike.
Među 13 rekonstruisanih genoma ljudi čiji su ostaci pronađeni u skloništu Oakhurst, ovi najstariji datiraju od pre 1.300 do 10.000 godina. Prethodno, najstariji genomi rekonstruisani u ovom regionu bili su starosti oko 2.000 godina. Interesantno je što su ovi najstariji genomi genetski slični onima koji se danas mogu pronaći među grupama San i Khoekhoe koje žive u istom regionu.
Joscha Gretzinger, glavni autor studije, ističe da su dosadašnja istraživanja u Evropi otkrila značajne genetske promene usled migracija koje su se dešavale tokom poslednjih 10.000 godina. Međutim, rezultati sa juga Afrike ukazuju na dugu istoriju genetske stabilnosti. Gretzinger dolazi iz Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju u Lajpcigu, Nemačka, koji je takođe učestvovao u studiji.
Podaci o DNK pokazuju da se ova stabilnost promenila pre otprilike 1.200 godina, kada su pridošlice doneli stočarstvo, poljoprivredu i nove jezike u region, stupajući u kontakt sa lokalnim lovci-sakupljačima. Iako neki od najstarijih dokaza o modernim ljudima vode poreklo upravo iz Južne Afrike, ti dokazi su obično slabo očuvani. Novija tehnologija omogućila je istraživačima da dođu do ovih dragocenih DNK podataka.
Za razliku od Evrope i Azije gde je rekonstruisano hiljade genoma, u južnoj Africi je pronađeno manje od dve desetine drevnih genoma. Ovo istraživanje na lokaciji Oakhurst pruža dragocen uvid u kretanje lokalnog stanovništva i njihove odnose tokom proteklih 9.000 godina.
