Istraživači sa Univerziteta u Torontu pronašli su način da bolje kontrolišu pretkliničku generaciju ključnih neurona osiromašenih Parkinsonovom bolešću, ukazujući na novi pristup bolesti bez leka i nekoliko efikasnih tretmana.
Istraživači su koristili antitelo da selektivno aktiviraju receptor u molekularnom signalnom putu za razvoj dopaminergičkih neurona. Ovi neuroni proizvode dopamin, neurotransmiter ključan za zdravlje mozga.
Istraživači širom sveta rade na tome da nateraju matične ćelije da se diferenciraju u dopaminergičke neurone, kako bi zamenili one izgubljene kod pacijenata koji žive sa Parkinsonovom bolešću. Ali napori su delimično ometeni nemogućnošću ciljanja specifičnih receptora i područja mozga.
„Koristili smo sintetička antitela koja smo prethodno razvili da ciljamo Vnt signalni put“, rekao je Stephane Angers, glavni istraživač studije i direktor Donnelli centra za ćelijsku i molekularnu biologiju.
„Možemo selektivno aktivirati ovaj put da usmerimo matične ćelije u srednjem mozgu da se razviju u neurone ciljajući specifične receptore na putu“, rekao je Angers, koji je takođe profesor na Farmaceutskom fakultetu Lesli Dan i Medicinskom fakultetu Temerti, i drži Čarls H. najbolju katedru za medicinska istraživanja na U of T. „Ovaj metod aktivacije nije ranije istražen.“
Studija je objavljena u časopisu Razvoj.
Parkinsonova bolest je drugi po učestalosti neurološki poremećaj posle Alchajmerove, koji pogađa preko 100.000 Kanađana. Posebno utiče na starije muškarce, progresivno ometajući kretanje i izazivajući bol, kao i probleme sa spavanjem i mentalnim zdravljem.
Većina prethodnih istraživačkih napora da se aktivira Vnt signalni put oslanjala su se na inhibitor GSK3 enzima. Ova metoda uključuje višestruke signalne puteve za proliferaciju i diferencijaciju matičnih ćelija, što može dovesti do neželjenih efekata na novoproizvedene neurone i aktivacije ćelija izvan cilja.
„Razvili smo efikasan metod za stimulisanje diferencijacije matičnih ćelija za proizvodnju neuronskih ćelija u srednjem mozgu“, rekao je Endi Jang, prvi autor studije i doktor nauka. student Donnelli centra. Štaviše, ćelije aktivirane preko FZD5 receptora veoma liče na dopaminergične neurone prirodnog porekla.
Još jedan obećavajući nalaz studije bio je da je implantacija veštački proizvedenih neurona u modelu glodara sa Parkinsonovom bolešću dovela do poboljšanja oštećenja lokomotive glodara.
„Naš sledeći korak bi bio da nastavimo da koristimo glodare ili druge pogodne modele da bismo uporedili rezultate aktivacije FZD5 receptora i inhibicije GSK3″, rekao je Jang. „Ovi eksperimenti će potvrditi koja metoda je efikasnija u poboljšanju simptoma Parkinsonove bolesti uoči kliničkih ispitivanja.“
