U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Lozani i Lea.fr, Editions Nathan iz Pariza, otkrili su da korišćenje prstiju kao strategije brojanja može značajno poboljšati matematičke performanse kod dece uzrasta od četiri do šest godina. Ovo istraživanje je usmereno na pitanje koje dugo muči nastavnike: da li bi trebalo podsticati ili obeshrabrivati decu da koriste prste prilikom rešavanja matematičkih problema?
U studiji je učestvovalo 328 dece iz vrtića, koja su testirana na sposobnost rešavanja jednostavnih problema sa sabiranjem. Deca koja su bila obučena da koriste svoje prste za brojanje pokazala su značajno povećanje tačnosti, prelazeći sa 37% na 77% tačnih odgovora na post-testu. U poređenju s kontrolnom grupom, gde su deca koja nisu koristila prste povećala tačnost samo sa 40% na 48%, rezultati ukazuju na efikasnost ove strategije.
Odrasli retko koriste prste za izračunavanje jednostavnih suma, jer se to često povezuje sa poteškoćama u matematici. Međutim, istraživači naglašavaju da mala deca koja koriste prste za rešavanje problema pokazuju viši nivo apstraktne misli, što ukazuje na to da su sposobna da razumeju da se veličina može predstavljati različitim sredstvima.
Dr. Ketrin Tevenot, jedna od vodećih istraživača, ističe da su rezultati istraživanja veoma značajni jer pružaju konkretan odgovor na pitanje koje muči nastavnike. „Naša studija pokazuje da obuka za brojanje prstima može biti veoma efikasna za više od 75% vrtićke dece. Sledeći korak biće istražiti kako možemo podržati preostalih 25% koja nisu pokazala značajno poboljšanje“, dodaje ona.
Iako su rezultati ohrabrujući, istraživači naglašavaju da je važno razumeti da li korišćenje prstiju za rešavanje matematičkih zadataka dovodi do dubljeg konceptualnog razumevanja brojeva. U trenutnim istraživanjima, dr. Tevenot i njen tim već proučavaju ovu temu kako bi utvrdili da li deca razvijaju dublje razumevanje o količinama koje predstavljaju njihovi prsti.
Studija je otvorila vrata daljim istraživanjima o važnosti fizičkih strategija u matematičkom obrazovanju, sugerišući da se ranije zaboravljene metode, poput brojanja prstima, mogu ponovo uvesti u obrazovne prakse kao alat za poboljšanje matematičkih veština među najmlađima. Ova saznanja mogu pomoći nastavnicima da razviju efikasnije pristupe u nastavi matematike, čime će se doprineti smanjenju razlika u postignućima među decom.
