Leiden Ph.D. kandidat Jo-Anne Verschoor otkrila je da skoro 20% bakterijskih sojeva koje je proučavala može degradirati plastiku, iako im je za to bio potreban podsticaj. „Bakterije su kao ljudi“, kaže Verschoor. Njeno istraživanje objavljeno je u časopisu Communications Biology.
Neki od najmanjih organizama na svetu mogli bi da igraju značajnu ulogu u rešavanju problema zagađenja plastikom. Sve češće se otkriva kako određene bakterije mogu razgraditi plastiku na male čestice, koje se potom mogu reciklirati.
Štaviše, Verschoorovo istraživanje otkriva da mnogo više bakterija nego što se ranije mislilo može razgraditi određene vrste plastike. Ovaj 27-godišnji mikrobiolog iz Lajdena mogao je da koristi veliku kolekciju bakterija Streptomices, koje su već bile dostupne na univerzitetu jer ih naučnici koriste u potrazi za novim antibioticima.
Bakterije sa kojima je Verschoor radio nisu sakupljene sa ciljem plastične degradacije na umu. „U drugim istraživanjima, naučnici ponekad gledaju koje bi bakterije napredovale na deponiji“, kaže Veršor. Ova zbirka je u tom smislu bila nepristrasna. Štaviše, sastojao se od mešavine više kontinenata.
Kroz svoje prethodno istraživanje, Verschoor je sumnjala da neke od ovih bakterija zaista mogu da svare plastiku, i bila je u pravu. U laboratorijskim eksperimentima, izložila je bakterije različitim supstancama i uslovima, posmatrajući efekte na to kako organizmi mogu razbiti PET plastiku.
Vanjski uslovi su presudni jer plastična flaša ne nestaje tek tako kada neko vrijeme leži u zemlji. „Bakterije su kao ljudi u tom smislu“, kaže Veršor. „Kao i mi, oni ne rade stvari automatski; potrebno im je ohrabrenje. Počinjemo da trčimo tek kada nas juri tigar.“
Slično tome, bakterije okružene puno šećera, a time i energije, neće učiniti nešto što zahteva previše napora. Međutim, ako su „gladni“, hoće. Ovo je bilo očigledno tokom laboratorijskih eksperimenata gde je Verschoor dodao plastične modele na ploče sa bakterijama. U jednom trenutku je čak „hranila“ bakterije perforirane komade plastike.
Biolog, koji će završiti doktorat. sledeće godine napravio dva otkrića. Prvo, primetila je da značajan broj bakterija može da razgradi plastiku pod pravim uslovima: čak 18% proučavanih sojeva. Takođe je otkrila da gen koji se zove „Lipaza A“ igra značajnu ulogu. Kada je bio prisutan u velikom broju, organizmi su brže razbili plastiku.
Ovo istraživanje proširuje bazen bakterija koje potencijalno možemo koristiti za razgradnju plastike. Budućnost ovog načina reciklaže plastike je obećavajuća, što je pokazala francuska kompanija Carbios, koja je prva eksperimentisala sa reciklažom plastike velikih razmera uz pomoć bakterija i njihovih enzima.
