Naučnici su koristili guštere bobtela da kreiraju prvu svetsku bazu podataka o „mirisima“ živih životinja.
Istraživači su sakupili bobtaile – ili šindre kako su poznati u istočnim državama Australije – iz cele Australije, uključujući zapadnu Australiju. Zatim su analizirali isparljiva organska jedinjenja (poznata i kao smrdljive hemikalije) koje oslobađaju gušteri.
Nadamo se da se ova tehnologija može koristiti za otkrivanje bobtaila koji su ilegalno prokrijumčareni u prtljagu i drugom teretu.
Stručnjak za forenziku divljih životinja dr Amber Braun je vodio istraživanje kao doktor nauka. student Tehnološkog univerziteta u Sidneju i Australijskog muzejskog istraživačkog instituta. Ona kaže da bi rezultati trebalo da obaveste trgovce divljim životinjama.
„Otkrio sam da su 44 jedinjenja podeljena u svim tipovima staništa i zarobljenim šindrom“, kaže Amber. „Dakle, to su dobre mete za otkrivanje.“
Pošto se gušteri bobtela obično nalaze kako se sunčaju u našim baštama, većina Australaca verovatno ne bi očekivala da su stidljiva stvorenja jedna od najčešće krivolovih australijskih životinja.
Jedan gušter može da donese desetine hiljada dolara na globalnom crnom tržištu. Prema dr Braunu, mnogi se uzimaju iz divljine i ilegalno izvoze kao egzotični kućni ljubimci.
„Ovo je posebno izazovno za šindre jer su monogamne“, kaže ona. „One takođe rađaju u setovima blizanaca, tako da njihova reproduktivna stopa nije velika.
Doktorka Braun se preselila u Australiju iz Sjedinjenih Država radi doktorata — sanjajući da postane lovac na krokodile kao Stiv Irvin.
„Uvek sam volela australijske divlje životinje, posebno gmizavce“, kaže ona. „Imati priliku da doktoriram u ovoj oblasti, radeći sa tim životinjama i postižući pozitivne rezultate, bilo je ostvarenje sna.
Njeno istraživanje je izgrađeno na principima rada njenog supervizora, koji koristi mirise za otkrivanje ljudskih ostataka.
Teoretski, dr Braun je znala da može da koristi dvodimenzionalnu gasnu hromatografiju zajedno sa instrumentima masene spektrometrije vremena leta. Ali samo zato što je nešto moguće ne znači da je lako. Braunu je bila potrebna puna godina da prilagodi metod za bobtaile.
„Morala sam da napravim dimenzije za kontejner za uzorkovanje“, kaže ona. „Morao sam da vidim kako mogu da dekontaminiram posudu za uzorkovanje bez povrede životinja, uklanjajući sva [isparljiva organska jedinjenja] iz kontejnera za uzorkovanje bez upotrebe toksičnih hemikalija.
„Tada sam morao da vidim koliko vremena imam da životinje ostanu u boksu da bi proizvele svoje mirise – koliko dugo sam ih sakupljao bez stresa na životinju. Koji materijal je najbolji za prikupljanje njihovih mirisa kao i kako najbolje prilagoditi instrument.“
Prema dr Braunu, bobtails mogu da ispuštaju različite mirise u zavisnosti od njihove veličine, starosti, pola, ishrane, genetike i da li imaju krpelja. Ona kaže da je njeno istraživanje takođe povezalo određene mirise sa pojedinačnim regionima. To znači da bi naučnici mogli da identifikuju odakle su konfiskovani gušteri došli i da ih vrate u njihovo okruženje.
Iako ova tehnologija još uvek nije spremna da je koristi granična bezbednost, dr Braun kaže da nauka uvek razvija bolje metode otkrivanja.
„Postoji mnogo potencijala“, kaže ona. „To još uvek nije savršena metoda, ali mislim da smo na dobrom putu, što je uzbudljivo.“
