Od otkrića prvih neandertalskih kostiju 1856. godine, pitanja o ovim drevnim homininima intrigiraju naučnike i javnost širom sveta. Kakva je bila njihova veza sa savremenim ljudima? Da li su se naši preci mešali s njima ili se njihali s njima? Nedavno istraživanje međunarodnog tima genetičara i stručnjaka za veštačku inteligenciju, vođeno profesorom Džošuom Akijem sa Levis-Sigler instituta za integrativnu genomiku u Prinstonu, sada dodaje nova poglavlja u našu zajedničku istoriju hominina.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nauka, otkriva da su neandertalci, denisovanci i savremeni ljudi bili mnogo više međusobno povezani nego što se ranije mislilo. Korišćenjem naprednih genetskih alata, tim je identifikovao multiple talase genetskog mešanja između ovih grupa, datirajući ih pre 200-250 hiljada godina, pre 100-120 hiljada godina, i najveći talas pre 50-60 hiljada godina.
„Ovo istraživanje pruža prvi put jasnu sliku o kontinuiranim kontaktima između savremenih ljudi i neandertalaca kroz većinu ljudske istorije“, izjavio je profesor Liming Li sa Jugoistočnog univerziteta u Nandžingu, Kina, koji je bio deo istraživačkog tima.
Ovi rezultati su u suprotnosti sa prethodnim genetskim podacima koji su sugerisali da su moderni ljudi evoluirali u Africi pre 250 hiljada godina, ostali na mestu narednih 200 hiljada godina, a zatim se proširili iz Afrike pre oko 50 hiljada godina. Novi modeli pokazuju da su migracije bile češće i kompleksnije, sa više povratnih migracija u Afriku.
„Naša istraživanja su redefinisala našu percepciju o tome kako su se ove grupe hominina međusobno uticale i razmenjivale genetski materijal“, dodao je Akija.
Pored genetskih analiza, istraživači su koristili alate mašinskog učenja za analizu genomskih podataka. Ovo je omogućilo da se detaljno mapiraju migracijski tokovi i mešanje između neandertalaca, denisovanaca i savremenih ljudi.
Osim što su promenili naše razumevanje genetskih interakcija, ovi rezultati takođe sugerišu da je populacija neandertalaca bila manja nego što se ranije pretpostavljalo, što ukazuje na njihovu postepenu asimilaciju u savremene ljudske zajednice.
„Neandertalci su bili vešti lovci i proizvođači alata, daleko od prethodnog stereotipa“, istakao je Akija. „Naša studija pokazuje da su oni bili integralni deo ljudske evolucione priče, koja nije bila samo linearna, već kompleksna mreža međusobnih uticaja.“
Ova nova saznanja ne samo da obogaćuju naše razumevanje prošlosti, već postavljaju temelje za dalja istraživanja koja će rasvetliti složene odnose između različitih homininskih grupa i njihov uticaj na formiranje modernih ljudskih karakteristika i zajednica.
