Zahvaćenost nekoliko kardiometaboličkih bolesti kao što su dijabetes, srčana oboljenja i moždani udar, povezana je sa znatno povećanim rizikom od demencije i Alchajmerove bolesti. Nova studija blizanaca istraživača sa Instituta Karolinska sugeriše da isti geni mogu biti iza rizika od kardiometaboličkih bolesti i demencije. Nalazi su objavljeni u European Heart Journal.
Kardiometaboličke bolesti kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca i moždani udar predstavljaju sve veći izazov u društvu. Sa starenjem stanovništva i poboljšanom zdravstvenom zaštitom, ljudi žive duže sa kardiometaboličkim bolestima, verovatnije je da će dobiti dva ili više ovih stanja tokom života, poznatih kao kardiometabolički multimorbiditet. Pogađa oko 30% starijih odraslih osoba i dovodi do povećane smrtnosti.
„Znamo da su dijabetes tipa 2, bolesti srca i moždani udar dobro utvrđeni individualni faktori rizika za demenciju. Kako populacija stari, sve više ljudi je pogođeno nekoliko komorbidnih kardiometaboličkih bolesti, ali nekoliko studija se bavilo efektom ovaj multimorbiditet na rizik od demencije i da li genetski faktori utiču na vezu“, kaže Abigail Dove, dr. student u Istraživačkom centru za starenje, Karolinska institut i prvi autor studije.
Istraživači su stoga pregledali blizance starije od 60 godina koji su registrovani u švedskom registru blizanaca između marta 1998. i decembra 2002. Više od 17.000 pojedinaca je kategorisano na osnovu toga da li imaju jednu ili više kardiometaboličkih bolesti ili da li su bez ovih uslovi.
Svi učesnici studije su bili kognitivno zdravi na početku studije. Zdravstveno stanje učesnika praćeno je do 18 godina, što je omogućilo istraživačima da utvrde ko je na kraju razvio demenciju, a ko nije.
„Otkrili smo da je kardiometabolički multimorbiditet povezan sa više nego udvostručenim rizikom od vaskularne demencije i 50% povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti“, kaže Abigail Dove.
Za svaku kardiometaboličku bolest koju je osoba imala, rizik od svih vrsta demencije se povećao za 42%. Odgovarajuća brojka za Alchajmerovu bolest je 26% i 64% za vaskularnu demenciju.
Studija je takođe otkrila da je rizik od razvoja demencije veći ako je osobi dijagnostikovana kardiometabolička oboljenja u srednjim godinama u poređenju sa tim da su se te bolesti razvile kasnije u životu. Prema studiji, jedno od objašnjenja za ovo može biti da ako se bolest pojavi ranije u životu, to može biti agresivniji oblik.
„Ovi nalazi naglašavaju potrebu za posebnim praćenjem osoba sa kardiometaboličkim bolestima kako bi se smanjio rizik od razvoja demencije u starijoj dobi“, kaže Abigail Dove.
Istraživači su takođe detaljnije pogledali oko 400 specifičnih parova blizanaca iz ispitivane populacije koji su bili „nepodudarni“ – to jest, dva blizanca u paru su se razlikovala jedan od drugog u pogledu prevalencije kardiometaboličke bolesti i mogućeg razvoja od demencije.
Među neusklađenim dizigotnim blizancima koji dele 50% svojih gena, veća je verovatnoća da će blizanac sa kardiometaboličkom bolešću biti i onaj koji je razvio demenciju. Međutim, među neusklađenim parovima identičnih blizanaca koji su genetske kopije jedni drugih, rizik od demencije je bio sličan za oba blizanca bez obzira na status kardiometaboličke bolesti.
„Rezultati sugerišu da isti genetski faktori mogu doprineti i kardiometaboličkim bolestima i demenciji“, kaže Abigail Dove.
