Dok su se naše ulice praznile od ljudi tokom karantina zbog COVID-19, ljudi su počeli da prijavljuju sve više viđenja životinja koje se obično ne bi usuđivale kročiti u bučni haos naših užurbanih gradova.
Narativ ‘priroda leči’ pojavio se sa svojom serijom sve apsurdnijih memova i nizom istraživanja koja se bave promenama koje je priroda prijavila.
„Mogu da razumem zašto smo hteli da verujemo u to“, rekao je biolog konzervacije sa Univerziteta Britanske Kolumbije Kol Barton Loren Lefer za Popular Science. „Ono što su životinje radile kao odgovor na ljude bilo je super promenljivo, to nas je malo iznenadilo.
Umesto toga, koristeći hiljade zamki za kamere koje su sada raspoređene širom sveta, Burton i kolege su otkrili da dok su neka mesta iskusila povećanje aktivnosti sisara, druga su zabeležila smanjenje.
Mi smo velika opasnost za većinu životinja. Oni nas se opravdano plaše i učiniće sve da nas izbegnu, čak i dok se oslanjaju na nas u pogledu resursa. Ali sa 8 milijardi nas koji sada pokrivamo zemlju na Zemlji, držanje dalje od nas je postalo teško.
Tako su istraživači uporedili aktivnost sisara za preko 300.000 kamera dana pre i tokom pandemije, koristeći podatke sa 102 lokacije u 21 pretežno evropskoj i severnoameričkoj zemlji, uključujući 5.400 kamera.
Iznenađujuće, otkrili su da se u ljudskim modifikovanim staništima aktivnost životinja zapravo povećava sa ljudskom aktivnošću, za oko 25 procenata.
„Ova aktivnost je bila više noćna, što sugeriše da životinje koje opstaju u ovim razvijenim sredinama mogu biti privučene subvencionisanjem antropogenih resursa, ali i dalje traže načine da minimiziraju susrete sa ljudima kroz razdvajanje vremena“, teoretiziraju istraživači u svom radu.
Crnorepi jeleni (Odocoileus hemionus), na primer, bili su brojniji u urbanom parku u blizini Vankuvera nakon što je park ponovo otvoren nakon zatvaranja.
„Ovaj kontraintuitivni rezultat je verovatno bio posledica činjenice da su se pume, glavni predator jelena, povećale kada su ljudi bili odsutni tokom zatvaranja, ali su onda smanjili korišćenje parka kada je ponovo otvoren“, rekao je Barton Mihaju Andreju iz ZME Science.
Tim je otkrio da su mesožderi povećali svoje prisustvo kako se naša aktivnost smanjivala. U 2021., podaci iNaturalističke nauke o građanima takođe su otkrili povećan broj viđanja puma u urbanim oblastima tokom karantina 2020.
Mesojedi su se pokazali najosetljivijim na promene u ljudskoj aktivnosti. Kada se naša aktivnost povećala, predatori su se povukli i postali više noćni.
„Ovo motiviše stalni naglasak na ponašanju i upravljanju mesožderima kao ključnom izazovu za koegzistenciju ljudi i divljih životinja“, pišu istraživači, „s obzirom na ugroženi status mnogih mesoždera, rizik od negativnih ishoda susreta ljudi i mesoždera i ekološki značaj mesožderi kao vrste koje su u jakoj interakciji.“
Sve u svemu, Burton i tim nisu otkrili globalni sistemski pomak u aktivnosti sisara tokom pandemije.
Njihov rad sugeriše da regulisanje nivoa naše aktivnosti u urbanim sredinama noću i u manje razvijenim predelima može biti od pomoći. Ovo bi pružilo vrstama prostor za sprovođenje suštinskih interakcija, poput grabežljivaca, koje pomažu u održavanju funkcionisanja ekosistema.
Nažalost, divlje oblasti se suočavaju sa sve većim pritiskom popularne rekreacije na otvorenom, turizma, ilegalnog lova i vađenja resursa.
Kao što su istraživači ranije izjavili, povećana zapažanja divljih životinja oko naših domova verovatno su uglavnom posledica toga što su ljudi imali vremena da ih primete.
Naš suživot sa divljim životinjama ostavlja mnogo da se poželi. Tokom šestog događaja masovnog izumiranja, mogli bismo da spasemo nešto dobro od kontinuiranih izazova pandemije tako što ćemo naučiti kako da delimo našu planetu koja je sve prepuna.
Na kraju krajeva, i naše blagostanje je povezano sa njihovim.
