Papirne slamke nisu baš ekološko rešenje kojem su se mnogi nadali. Ne samo da ove alternative za ispijanje tečnosti imaju tendenciju da venu na frustrirajuće brz način, već sadrže nizak nivo zauvek hemikalija, prema novom istraživanju.
Kako to utiče na zdravlje pojedinca, nepoznato je, ali zato što hemikalijama – poznatim i kao poli- i perfluoroalkilne supstance (poznate kao PFAS) – mogu proći vekovi da se razbiju na delić njihove koncentracije u životnoj sredini, ove slamke su nije nužno ‘biorazgradivo’.
U stvari, naučnici sa Univerziteta u Antverpenu u Belgiji tvrde da neke biljne i „eko-prijateljske“ alternative za plastiku možda tiho doprinose zagađenju PFAS-om.
Kada su istraživači testirali 39 različitih marki slame napravljenih od plastike, papira, stakla, bambusa ili nerđajućeg čelika, pronašli su PFAS u skoro svim materijalima.
Nerđajući čelik je bio jedini dosledan izuzetak.
Danas se mnogi proizvodi prave sa PFAS – grupom od 15.000 sintetičkih hemikalija, od kojih neke mogu biti toksične po zdravlje životinja i ljudi u dovoljno visokim koncentracijama.
Naučnici još uvek otkrivaju na kojim nivoima bi zauvek hemikalije u našem okruženju mogle da podignu rizike po zdravlje, ali pošto se mogu akumulirati u životnoj sredini i u životinjskim telima, naučnici brinu da bi se čak i nizak nivo zagađenja mogao vratiti da nas proganja.
Smanjenje upotrebe plastike može pomoći, ali samo značajno ako su alternative bez PFAS.
Da bi papir i bambusove slamke učinili vodoodbojnim, čini se da mnogi proizvođači dodaju PFAS. Ili to, ili proizvođači koriste reciklirane materijale koji već sadrže zauvek hemikalije.
Rezultat je isti. Naučnici u Sjedinjenim Državama su 2021. prvi otkrili PFAS u slamčicama na biljnoj bazi, što ukazuje da potrošači možda unose „do sada neutvrđenu količinu PFAS“.
Istraživači u Belgiji su sada pronašli isto.
Koristeći masenu spektrometriju visoke rezolucije, autori su analizirali hemijski sastav 20 papirnih slamki, 5 staklenih slamki, 5 slamki od bambusa, 5 slamki od nerđajućeg čelika i 4 plastične slamke.
Tražili su 29 različitih PFAS, konkretno.
U svim osim u dve slamke na bazi papira, istraživači su otkrili PFAS, iako su koncentracije bile prilično niske i dosta su varirale između proizvoda.
Forever hemikalije su takođe otkrivene u tri marke plastične slame, dve marke staklene slamke i četiri brenda bambusa.
Među ovim slamkama, najčešće otkriveni PFAS, perfluorooktanska kiselina (PFOA), zabranjen je u većini zemalja od 2020. Ova hemikalija se može akumulirati u telu životinje, gde se čini da negativno utiče na razvoj i reprodukciju u određenim koncentracijama.
„Male količine PFAS, iako same po sebi nisu štetne, mogu povećati hemijsko opterećenje koje je već prisutno u telu“, objašnjava naučnik za zaštitu životne sredine Thimo Groffen sa Univerziteta u Antverpenu.
Čak i nakon upotrebe slamki, njihovi zagađivači bi mogli da opstanu. Ako se slamke recikliraju, hemikalije bi mogle završiti u novom proizvodu. A ako slamke odu na deponiju ili budu spaljene, njihove hemikalije će se tiho širiti po vetru ili zemljištu.
Za potrošače zabrinute zbog potencijalnih uticaja na životnu sredinu ili zdravlje, Groffen predlaže korišćenje slamki od nerđajućeg čelika ili bez slamke.
