Duga potraga za davno izgubljenom zgradom otkopala je temelje ‘kultnog’ hrama u centralnoj Italiji ispod parkinga obraslog travom.
Otkriće, ulepšano pismom iz rimskog doba koje opisuje konstrukciju zgrade, sugeriše da prelazak Carstva sa paganstva na hrišćanstvo nije bio tako jednostavan, već prilično spor i pomalo neuredan.
„Pronašli smo tri zida monumentalne strukture za koju dokazi govore da su pripadali rimskom hramu koji datira iz Konstantinovog perioda“, kaže Daglas Boin, arheolog sa Univerziteta Sent Luis u Misuriju.
Konstantin, takođe poznat kao Konstantin Veliki, bio je prvi rimski car koji je prešao na hrišćanstvo, nekih 70 godina pre nego što je ono postalo zvanična religija Rimskog carstva 380. godine.
Pre ove kulturne konverzije, ljudi su obožavali panteon paganskih bogova. Ali u ruševinama ovog novopronađenog zakopanog hrama, Boin i njegove kolege veruju da su pronašli dokaze o prelaznom periodu, kada su ljudi obožavali imperijalni kult pod hrišćanskim vladarom, Konstantinom.
Ne treba mešati sa kultovima u modernom smislu, ovde se kult odnosi na verske prakse u kojima su ljudi obožavali cara ili dinastiju vladara kao polubogove ili božanstva.
S obzirom da je Konstantin sledio monoteističku veru sa jednim svemoćnim bogom, njegovo podsticanje takvog obožavanja predaka je kontradiktorno koliko i otkrivajuće.
„To pokazuje kontinuitet između klasičnog paganskog sveta i ranohrišćanskog rimskog sveta koji se često zamagljuje ili ispisuje iz širokih istorijskih narativa“, kaže Boin, koji je otkriće najavio na godišnjem sastanku Arheološkog instituta Amerike u januaru.
„Znali smo da su pagani obožavali svoje hramove u četvrtom veku, ali svi ti nalazi su bili mali i beznačajni,“ nastavlja Boin.
„A znamo da su hrišćani podržavali imperijalni kult… bez ikakvog osećaja gde bi se to dogodilo. Ovaj hram premošćuje ta dva obeležja.“
Počevši od 2021. godine, Boin je sarađivao sa timom italijanskih arheologa – uključujući Leticiju Čekareli sa Politehničkog univerziteta u Milanu – u potrazi za hramom koji je Konstantin opisao u pismu građanima Spela iz 4. veka, koji se danas nalazi na oko 150 kilometara. (nešto više od 90 milja) severno od današnjeg Rima.
U pismu, koje je otkriveno u 18. veku, Konstantin je naložio stanovnicima Spella da u njegovu čast podignu hram carskog kulta. Međutim, ova zgrada „nikada nije definitivno locirana“, pišu istraživači u svom radu sa konferencije.
Koristeći tehnologije daljinskog otkrivanja kao što su magnetometrija i radar koji prodire u zemlju, tim je krenuo u istraživanje padina oko Spella, tražeći zakopane arhitektonske ostatke koji bi mogli biti Konstantinov hram.
Njihova istraživanja su ukazala na teren renesansne vile Fidelia gde su preliminarna iskopavanja otkrila temelje velike zgrade iz rimskog doba koju istraživači opisuju kao „monumentalni“ nalaz.
Nejasno je, međutim, šta bi drugi arheolozi mogli da misle o arhitektonskim ostacima, i da li će tvrdnje o značaju lokaliteta ostati na snazi, pošto iskopavanja još nisu završena i rad tima nije recenziran.
„Na korak smo da ljudima pružimo veoma vidljiv dokaz koji zaista menja uredan i uredan način na koji ljudi razmišljaju o velikim trenucima kulturne promene“, kaže Boin.
„Kulturne promene nikada nisu tako velike kao što mislimo da jesu kada ih proživljavamo, a postoji mnogo sive zone između običaja ljudi i šireg društva i kulture.
„Dakle, da bi ovaj hram potencijalno bio hram posvećen Konstantinovim božanskim precima kao način obožavanja cara u sve više hrišćanskom svetu u to vreme, toliko je čudno i volim da to možemo izneti na videlo.
