Jurija Celidven je rođena u porodici autohtonih mistika, iscelitelja, pesnika i istraživača iz visoravni Čiapasa u Meksiku.
„Odrastala sam jednom nogom u divljini, a drugom u magičnom realizmu domorodačke kulture“, rekla je Seldiven, poreklom domorodačka Nahua i Maja. „Pesme i priče mojih starijih oduševile su moje detinjstvo. Pojačale su moju mitsku maštu i emocionalnu intuiciju, koje su postale plodno tlo na kome seme dobrote, igre i čuda kopa svoje korene.“
„[Ali] mi nosimo međugeneracijsku traumu, a takođe i međugeneracijsko blaženstvo“, dodala je ona. Rezultat istorijskog kolonijalnog ugnjetavanja autohtonih zajednica, genocida i „eksploatacije naših zemalja i vekovnih tradicija, kao i otpornih zajednica i tradicija koje čuvamo, orijentisane na Majku Zemlju i čvrsto isprepletene“.
Te velike nejednakosti, rekla je Celidven, predstavljaju formaciju za istraživanje i rad kojim se bavila u poslednje dve decenije, sarađujući i gradeći koalicije sa autohtonim zajednicama iz celog sveta kako bi stvorili prostore zajednice i politiku koja promoviše glasove starosedelačkih naroda i njihovo vreme- poštovana načela.
Danas, kao viši saradnik na Institutu za druge i pripadanje UC Berkeley, Celidven istražuje kako zapadne institucije mogu etički pristupiti rastućem istraživanju i upotrebi psihodelika kao održivih medicinskih terapija. Nedavno je vodila studiju objavljenu u časopisu The Lancet Regional Health—Americas.
Rad, „Etički principi tradicionalne autohtone medicine za vođenje zapadnih psihodeličkih istraživanja i prakse,“ naglašava kako novi zapadni psihodelički pokret može da prihvati i sarađuje sa tradicijom autohtone biljne medicine koja mu je prethodila.
„Autoritet autohtonih naroda mora biti priznat i poštovan kao ravnopravni nosioci sofisticiranih sistema kontemplativnog uvida“, kaže Celidven, koja je ranije služila kao veza za pitanja starosjedilaca u Ujedinjenim nacijama. „Glasovi domorodačkih naroda donose akcije poštovanja, ljubaznosti i saosećanja. Dakle, moje istraživanje je posvećeno obnavljanju, revitalizaciji i prenošenju naših starosedelaca mudrosti.“
Domorodačke zajednice širom sveta vekovima su koristile psihodelične lekove — koji su još uvek federalno kriminalizovani u SAD-u. Svete domorodačke tradicije uključuju ceremonije u kojima se praktikuju ovi lekovi ne samo za lečenje ljudi, rekao je Selidven, „već i za lečenje naše planete otvaranjem duhovnih kapija ka Precima (prošlim i nastalim) i promovisanjem transcendencije kroz duboke veze sa prirodom, univerzumom i Duh.“
Nedavno, na Zapadu, ovi lekovi se koriste kao terapije za depresiju, anksioznost, zavisnost i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), stvarajući rastuću industriju vrednu više milijardi dolara. Rekreativna upotreba psihodeličnih biljaka, kao što su psilocibe pečurke, pejot kaktus i ajahuaska, takođe je stvorila tržište da zapadni psihodeličari naplaćuju hiljade dolara za fasilitaciju.
Prema studiji, trenutno postoji oko 30 miliona ljudi koji koriste psihodelike samo u SAD. I kako finansijska podrška nastavlja da se širi u zapadnim institucijama za psihodelička istraživanja, koja uključuju preko 350 registrovanih psihodeličkih kliničkih studija, Celidven je rekla da postoji ozbiljna zabrinutost autohtonih zajednica o tome kako se sprovode istraživanja njihovih Spirit lekova i kako će se uključiti učešće starosedelaca -ako je uopšte.
Kako će Zapad transformisati svetu upotrebu psihodelika? I kako se reparacije mogu usmjeriti autohtonim zajednicama za prisvajanje njihovih vrijednih lijekova?
Celidven odgovara na ova pitanja kroz svoje istraživanje sa autohtonim praktičarima, aktivistima, naučnicima i advokatima iz celog sveta—svi dobro upućeni u praksu autohtone medicine. Oni su formulisali skup etičkih smernica koje se odnose na trenutnu upotrebu tradicionalnih autohtonih lekova na Zapadu.
„Vidim nedostatak pristupa našim sistemima autohtone medicine“, kaže Celidven, „koji se i dalje otpuštaju, proganjaju, očigledno izvlače, eksploatišu i kapitalizuju. … Postalo mi je očigledno da je ključno okupiti glasovi tradicija na koje je najviše uticalo prisvajanje ovih duhovnih lekova.“
Grupa se sastala virtuelno tokom pandemije, a Celidven je rekla da je panel razgovarao o pitanjima koja su duboko ukorenjena u starosedelačkim zajednicama. Kao što je uticaj koji je kulturno prisvajanje imalo na njihove tradicionalne lekove i nedostatak priznanja koje su ovi lekovi dobili zato što su sveti u domorodačkim kulturama.
Učesnici panela su se takođe osvrnuli na različite politike isključivanja sa kojima se njihove zajednice suočavaju u praktikovanju svojih medicinskih tradicija, sve veći ugljenični otisak u njihovim zemljama i uticaj koji je zapadni „psihedelični turizam“ imao na sprečavanje domorodačkih zajednica da pristupe sopstvenim lekovima.
Komisija je takođe odbacila svaki pokušaj patentiranja autohtonog nasleđa.
Kroz njeno istraživanje, rekla je Selidven, postaje očigledno da glasovi i vođstvo starosedelačkih naroda odsutni u zapadnim psihodeličkim istraživanjima i praksi. Kada su se angažovali glasovi starosedelaca, to je bilo samo simbolično, a ne od koristi domorodačkim zajednicama.
„Čak je i termin „psihedelici“ zapadnjački pojam sa kojim se autohtone zajednice ne slažu“, rekla je Celidven. „Zapadna rekreativna upotreba naših Spirit lekova nema nikakve veze sa razmišljanjem o umu ili duhu. To nije uvek sveti čin. Zapadno gledište kaže da psihodelici manifestuju ljudski um, ali ovi lekovi se ne odnose samo na ljudski um, oni otkriti Duh, sam oživljavajući princip Života.“
Istraživanje je dovelo do konsenzusa etičkih principa autohtonih za koje je Celidven rekla da ocrtavaju osam kritičnih elemenata — „Poštovanje, poštovanje, odgovornost, relevantnost, regulacija, reparacija, restauracija i pomirenje“ — koje istraživači psihodelika mogu uzeti u obzir u svojim suđenjima i praksi.
Ti principi su zatim povezani sa specifičnim problemima sa kojima se autohtoni narodi suočavaju zbog istraživanja i prakse psihodelika izvan autohtonih zajednica.
Što je još važnije, rekla je Celidven, oni predstavljaju rješenja.
A za direktora Berklijevog Instituta za druge i pripadanje Džona Pauela, nema boljeg vremena nego sada da se razmotri „premošćivanje tih rešenja“.
„Neverovatno je kako su bogate tradicije starosedelaca uglavnom ignorisane u proučavanju ljudskog procvata i pozitivnih intervencija koje to omogućavaju“, rekao je Pauel. „Istraživanje dr Celidvena se ističe po tome kako centrira relaciju, međuzavisnost, uzajamnost i značenje svojstveno svim živim pojavama.“
Dok je njen život bio obeležen diskriminacijom, eksploatacijom, izvlačenjem i ekstremnim oblicima nasilja i zlostavljanja, Celidven je rekla da ta iskustva takođe odražavaju veće razlike koje doživljavaju starosedeoci.
„Ne samo da nosimo istorijsku štetu“, rekla je Celidven, „već traumatska iskustva nastavljaju biti ovekovečena strukturama i sistemima ugnjetavanja i eksploatacije naših zemalja, kultura i tradicija, koji na kraju raskidaju naša srca i kidaju naša tela na komade .“
Ta trauma, kaže Celidven, povezana je sa savremenim pitanjima koja pogađaju autohtone zajednice, a koja uključuju nedostatak pristupa minimumu za dostojanstven život, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, sigurnost i sigurnost i stanovanje.
Prema studiji, iako će psihodelična industrija potencijalno postati trgovina vredna više milijardi dolara, nije bilo skoro nikakvog zdravstvenog ili ekonomskog povratka domorodačkim zajednicama, koje čine 6% svetske populacije i 30% ekstremno siromašnih.
Autohtoni ljudi takođe žive, u proseku, 20 godina manje od svojih neautohtonih kolega.
Daljnji ekonomski dispariteti na koje ukazuje Celidvenovo istraživanje su činjenica da zapadni psihodeličari i fasilitatori mogu zaraditi u proseku 10.500 dolara po uslužnom događaju, u poređenju sa praktičarima autohtone medicine, koji za svoje usluge zarađuju između 2 i 150 dolara.
Naročito, kaže ona, domorodačkim ženama nedostaje pristup platformama uticaja u procesima donošenja odluka. Ali Celidven je rekla da je otkrila da joj je učešće u prenošenju tradicionalnog domorodačkog znanja pomoglo da sačuva svoju domorodačku kulturu.
„To je način da povratimo svoja mesta, a istovremeno se radi o ljubavi i žestokoj ljubaznosti koja vodi ljude da shvate i da se probude za našu svakodnevnu stvarnost“, rekla je ona. „Moramo biti otvoreni za etičku saradnju kako bismo zajedno došli do rešenja i stvorili mostove između nas.
Da bi podelio ove domorodačke perspektive, Celidven je održao nekoliko dijaloga za akademike, kliničare i starosedelačke narode iz različitih sredina kako bi se okupili i učestvovali u tradicionalnim domorodačkim ceremonijama i razumeli ih.
Prošle jeseni, Celidven je okupio autohtone praktičare medicine iz Meksika, Gvatemale, Kanade, Kolumbije i El Salvadora kako bi se sastali sa istraživačima psihodelika iz zapadnih institucija koje su uključivale UC Berkelei, Univerzitet Džon Hopkins, Univerzitet Viskonsin Medison i UCSF.
Dvodnevni događaj održan je u Klubu fakulteta u Berkliju i uključivao je domorodačke ceremonije koje su bile duboko ukorenjene u izgradnji veza sa domorodačkim koncepcijama „Duha, Kreatora i Univerzuma“. Samootkrivanje i promišljanje „naših predaka“ je takođe uključeno u konferenciju, koja je promovisala slobodan tok ideja i diskusija koje su se bavile odsustvom autohtonih naroda u zapadnom psihodeličnom pokretu.
Dacher Keltner, profesor psihologije na Berkliju, prisustvovao je konferenciji i rekao da Celidvenova sposobnost da obezbedi hranljiv, saradnički prostor za ljude iz potpuno različitih zajednica za teške razgovore o psihodeličkim istraživanjima donosi promene.
„Dr. Celidven je započeo onu vrstu dijaloga — i izložio vrstu principa — koji će osigurati da ovaj novi pokret ne bude još jedno kolonijalističko vađenje resursa, već da se umesto toga može kretati ka saradnji sa poštovanjem i uzajamnom hranljivošću“, rekao je Keltner, koji je takođe direktor Berklijevog centra za Greater Good Science. „To je suštinsko i neophodno.“
Za Pauela, Celidvenovo samo prisustvo u kampusu kao domorodačkog naučnika pomaže da se proširi diskurs Berklijeve akademske zajednice. A njeno istraživanje, rekao je Pauel, može da transformiše kulturu, što je očigledno u njenoj integraciji u škole, zdravstvene ustanove, pravosudni sistem, organizacije i vladine agencije.
„Jurijin rad na domorodačkim tradicijama i ono što nas uče o stvaranju sveta gde svi pripadaju biće transformativni“, rekao je on. „Ona je već imala značajan uticaj na način na koji razmišljamo o premošćivanju, suštinskoj praksi koja pomaže produbljivanju odnosa između razlika kako bismo zajedno mogli da kreiramo strukture koje služe svima nama.
Celidven nastavlja da donosi svoja istraživanja zapadnim institucijama širom zemlje, govoreći na univerzitetima i koledžima o načinima na koje principi i vrednosti autohtonih naroda mogu pomoći većem čovečanstvu da „pristupi sve ekspanzivnom razvoju puta smisla i učešća ukorenjenog u poštovanju celog života.“
Nedavno je Celidven govorila na konferenciji Bioneers prošlog meseca u Berklijevoj Zelerbah dvorani, šireći svoje istraživanje i perspektivu „Etike pripadnosti autohtonih kontemplativnih tradicija“ sa nadom, kako kaže, da će to premostiti i uravnotežiti „nepravedno i odvojeno svet“.
„Postalo je očigledno da kada obratimo pažnju na svet oko nas, sve što čujemo je hitnost. Vreme je za razmišljanje zajednice“, rekla je ona. „Moramo da negujemo svesnu društvenu odgovornost za sebe, zajednicu i okolinu. I da budemo otvoreni da prevaziđemo pojedinca i materijalnu kulturu da bismo prihvatili Božansko.“
