I genetski i stečeni faktori doprinose nastanku intelektualne ometenosti (ID), a pretpostavlja se da su osobe sa ID u većem riziku od razvoja demencije. Takođe se podrazumeva da niža kognitivna rezerva – sposobnost razmišljanja stečena učenjem i svesnom mentalnom aktivnošću – povećava rizik od demencije u opštoj populaciji.
S obzirom na verovatnoću kraćeg školovanja i nižeg intelektualnog kapaciteta, spekuliše se da je demencija češća kod ljudi sa ID. Međutim, prevalencija demencije kod osoba sa ID bez Daunovog sindroma (DS) u odnosu na opštu populaciju je nepoznata, a faktori rizika koji utiču na rizik od demencije nisu u potpunosti utvrđeni.
Nedavno su istraživači otkrili prevalenciju demencije i identifikovali faktore rizika koji mogu dovesti do demencije među ljudima sa ID u Japanu. Tim je predvodio profesor Shintaro Takenoshita, docent na Odeljenju za neuropsihijatriju u Univerzitetskoj bolnici Okaiama, Japan. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Alzheimer’s Research & Therapy.
„Dijagnostikovanje demencije kod osoba sa ID-om je teško zbog mešovitih efekata urođenog kognitivnog opadanja i kognitivnog pada koji se javlja tokom vremena zbog demencije. Međutim, sasvim je moguće dijagnostikovati demenciju ako se kognitivne funkcije i funkcije načina života procenjuju hronološki na osnovu informacija od porodice i drugih osoba za podršku. Verujemo da čak i kod osoba sa intelektualnim invaliditetom, demencija treba da bude pravilno procenjena“, objašnjava prof. Takenošita u vezi sa motivacijom grupe da nastavi studiju.
Tim je ispitao ozbiljnost ID-a, obrazovnu istoriju i komorbiditete kod 1.831 učesnika u rezidencijalnim ustanovama za lečenje širom Japana. Relevantni podaci prikupljeni su intervjuisanjem negovatelja svih učesnika, a izvršeno je direktno ispitivanje – korišćenjem kliničkih kriterijuma za demenciju i neurokognitivne poremećaje – za učesnike za koje se sumnja da imaju kognitivni pad.
Naglašavajući ključne nalaze izveštaja, prof. Takenoshita kaže: „Otkrili smo da je 6,44% učesnika dijagnostikovano sa demencijom. Štaviše, naše analize su otkrile da je demencija preovlađujuća kod mlađih osoba sa ID-om u poređenju sa opštom populacijom. Na kraju smo istakli sedam faktora sa značajnom vezom sa demencijom. To su hipertenzija, depresija, moždani udar, starost, težina ID, trajanje obrazovanja i traumatska povreda mozga.“
Očekuje se da će ovi nalazi omogućiti bolji skrining za demenciju i poboljšati podršku i medicinsku negu za osobe sa ID-om. Važno je napomenuti da se neki od faktora rizika mogu promeniti. Stoga, u zavisnosti od profila pacijenta, obezbeđivanje adekvatnog obrazovanja, prevencija traume glave i moždanog udara, kao i dostupnost lekova za hipertenziju i depresiju mogu biti prvi koraci u sprečavanju pojave demencije kod osoba sa ID-om.
„Ovo je najveća studija koja istražuje prevalenciju demencije u populaciji sa ID-om. Pored toga, minimizirali smo pristrasnost studije anketiranjem učesnika iz širokog geografskog opsega. To implicira da su faktori rizika koje smo identifikovali pouzdani ciljevi za dizajniranje intervencija namenjenih minimiziraju rizik od demencije kod osoba sa ID“, objašnjava prof. Takenoshita.
Idući dalje, prof. Takenoshita je uveren da se buduće studije mogu nadovezati na obim rada njegovog tima. Kako se razumevanje demencije razvija, preporuke za javno zdravlje u medicinskim politikama mogu se razviti posebno za osobe kojima je dijagnostikovan ID. U tom smislu, uvid u faktore rizika koji se mogu promeniti može potencijalno pomoći da se uhvati početak demencije i da se osigura da ljudi sa ID ne propuste tretman ili intervencije koje su lako dostupne.