U globalnoj potrazi za lekom i za lečenjem raka, istraživači otkrivaju da su možda upravo oni virusi od kojih pokušavamo da se zaštitimo daju veliko obećanje u borbi protiv smrtonosne bolesti.
Patogeni — te bube koje nas rutinski zaraze i razbole, poput obične prehlade ili gripa — proučavaju se u laboratorijama širom sveta kako bi se videlo da li se mogu bezbedno i efikasno koristiti za napad i ubijanje ćelija raka. To nije nova teorija, ali ona je pokazala takav uspeh da se istražuje za niz virusa i oblika raka.
„Znamo da možemo da napravimo skoro svaki virus da to uradi, jer sve dok je virus bezbedan i ne izaziva nikakvu bolest, možemo da ga konstruišemo da se koristi kao terapija raka“, kaže dr Šaši Gujar, istraživač raka i profesor na Dalhousie koji je specijalizovan za imunoterapiju.
„Ovo je neverovatna tehnologija i ima toliko potencijala. Međutim, moramo se pobrinuti da se ova tehnologija razvije u skladu sa strogim standardima na globalnoj sceni. Ovo će osigurati da se ovaj neverovatan lek protiv raka razvije na pravilan način i da dostigne pacijenti sa rakom brže“.
U tom cilju, dr Gujar i kolege širom sveta koji vode istraživanje ove nove tehnologije odlučili su da je važno imati vodič sa standardima o razvoju i upotrebi virusa u borbi protiv raka, poznatih kao onkolitički virusi (OV).
Dr Gujar, zajedno sa istraživačima dr Guidom Kroemerom iz Centra de Recherche des Cordeliers u Parizu i dr Džonom Belom sa Univerziteta u Otavi, objavili su rad u časopisu Protokoli prirode, koji pruža standardizovane smernice o dizajnu OV, proizvodnja i testiranje u imunoterapiji raka, što je vrsta lečenja raka koja pomaže imunološkom sistemu tela u borbi protiv raka.
Rad opisuje OV kao novu klasu imunoterapijskih agenasa protiv raka koji inficiraju i uništavaju ćelije raka, dok istovremeno pružaju sekundarnu korist od promovisanja zaštitnog antitumorskog imuniteta.
„Naš imuni sistem je dizajniran da prepozna pretnje na veoma specifičan način. Kada smo zaraženi virusom ili bakterijom, naš imuni sistem može odmah da ih prepozna kao ‘strane’ i pokrene efikasan imuni odgovor da ih eliminiše“, kaže dr. Gujar.
Rakovi, budući da nisu strani, međutim, mogu da zavaraju telo jer imaju slične karakteristike kao zdrave ćelije. Zbog toga imuni sistem misli da ne treba ništa da uradi, dozvoljavajući raku da se ‘sakrije’ i širi.
Dakle, pre nekoliko decenija, naučnici su počeli da se pitaju da li se virusi, koji se eliminišu efikasnim imunološkim odgovorom, mogu koristiti za ciljanje ćelija raka. Videli su da su neki pacijenti sa rakom koji su razvili infekcije zapravo prijavili da su im ćelije raka smanjene ili nestale.
U skorije vreme, studije su sugerisale da su pacijenti sa rakom koji su razvili COVID-19 doživeli regresiju raka nakon oporavka od infekcije COVID-19.
„To je ono što ovi virusi rade — privlače pažnju vašeg imunološkog sistema i nateraju ih da napadnu rak“, kaže dr Gujar.
„To je skoro ekvivalent indirektnoj vakcinaciji osobe. Na primer, ako želite da trenirate svoj imuni sistem za COVID, dajte vakcinu protiv COVID-a. Ovde, ako želite da trenirate svoj imuni sistem da napada rak, koristite onkolitik virus jer će trenirati vaš imuni sistem da prepozna rak kao pretnju.“
Pre nego što se OV mogu koristiti u terapiji, potrebno ih je testirati kako bi se uverili da ne izazivaju bolest i da ciljaju samo ćelije raka.
Sjedinjene Države, Kina, Evropa i Japan su do sada odobrile OV tehnologiju, koja se uspešno koristi u lečenju nekoliko karcinoma, poput melanoma. Virusi koji se razmatraju ili odobravaju za terapiju raka uključuju herpes simpleks, reovirus, morbile i adenovirus.
Kanada još nije odobrila njegovu upotrebu, ali je na čelu istraživanja OV i ima neke od najvećih svetskih laboratorija fokusiranih na njegov razvoj.
Dr Džon Bel, koautor i jedan od prve generacije naučnika koji rade na OV u Kanadi, kaže da je cilj rada da se osigura da ljudi koji ulaze u ovu oblast slede najbolje prakse kako bi nova znanja ispunila međunarodne standarde. Pokriva sve od toga koje viruse treba koristiti i koje su njihove karakteristike do procesa dolaženja do faze u kojoj su spremni da se prijave za klinička ispitivanja.
„Uzbudljivi novi klinički podaci iz brojnih onkolitičkih virusa podižu uzbuđenje na terenu“, kaže dr Bel. „Od ključnog je značaja da se postave rigorozni standardi kako bi se omogućilo poređenje bezbednosti i efikasnosti ovih inovativnih virusnih proizvoda.“
