Majke koje jedu jabuke i bilje u ranoj trudnoći mogle bi da štite zdravlje mozga svoje dece i unuka, pokazalo je istraživanje Univerziteta Monaš koristeći genetske modele.
Otkriće je deo projekta koji je otkrio da ishrana majke može uticati ne samo na mozak njenog deteta, već i na mozak njenih unuka.
Objavljeno u Nature Cell Biology, studija Monash Biomedicine Discoveri Institute otkrila je da određena hrana može pomoći u zaštiti od pogoršanja funkcije mozga.
Tačnije, studija je koristila okrugle crve (Caenorhabditis elegans) kao genetski model jer se mnogi od njihovih gena takođe nalaze sačuvani kod ljudi, što omogućava uvid u ljudske ćelije.
Istraživači su otkrili da je molekul prisutan u jabukama i bilju (bosiljak, ruzmarin, timijan, origano i žalfija) pomogao da se smanji kvar komunikacionih kablova potrebnih za pravilno funkcionisanje mozga.
Viši autor profesor Rodžer Pokok i njegov tim istraživali su nervne ćelije u mozgu koje se povezuju i komuniciraju jedna sa drugom preko oko 850.000 kilometara kablova zvanih aksoni. Da bi aksoni funkcionisali i preživeli, neophodni materijali moraju da se transportuju duž unutrašnje strukture koja sadrži mikrotubule.
Profesor Pocock je objasnio da je kvar zbog kojeg su aksoni postali krhki doveo do disfunkcije mozga i neurodegeneracije. Rekao je da je njegov tim koristio genetski model sa krhkim aksonima koji se lome kako životinje stare. „Pitali smo da li prirodni proizvodi koji se nalaze u ishrani mogu stabilizovati ove aksone i sprečiti lom“, objasnio je on.
„Identifikovali smo molekul koji se nalazi u jabukama i bilju (ursolna kiselina) koji smanjuje krhkost aksona. Kako? Otkrili smo da ursolna kiselina izaziva uključivanje gena koji stvara specifičnu vrstu masti. Ova konkretna mast je takođe sprečila krhkost aksona kako životinje stare poboljšanjem transporta aksona, a time i njegovog ukupnog zdravlja.“
Profesor Pocock je rekao da je ova vrsta masti, poznata kao sfingolipid, morala da putuje iz majčinog creva, gde se hrana vari, do jaja u materici da bi zaštitila aksone u sledećoj generaciji. Rekao je da iako su rezultati obećavajući, još uvek treba da budu potvrđeni kod ljudi.
„Ovo je prvi put da se pokazalo da je lipid/mast nasleđen“, rekao je on. „Dalje, hranjenje majke sfingolipidom štiti aksone dve sledeće generacije. To znači da ishrana majke može da utiče ne samo na mozak njihovog potomstva, već i na potencijalno naredne generacije. Naš rad podržava zdravu ishranu tokom trudnoće za optimalan razvoj mozga i zdravlje.“
