Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu napravili su najveći svetski katalog ljudskih ćelija dojke, koji je otkrio rane promene ćelija kod zdravih nosilaca mutacija BRCA1 i BRCA2 gena.
Svi imaju BRCA1 i BRCA2 gene, ali mutacije u ovim genima — koje se mogu naslediti — povećavaju rizik od raka dojke i jajnika.
Studija je otkrila da imune ćelije u tkivu dojke zdravih žena koje nose mutacije BRCA1 ili BRCA2 gena pokazuju znake kvara poznate kao iscrpljenost. Ovo sugeriše da imune ćelije ne mogu da očiste oštećene ćelije dojke, koje se na kraju mogu razviti u rak dojke.
Ovo je prvi put da su iscrpljene imune ćelije prijavljene u nekanceroznim tkivima dojke u takvom obimu – obično se ove ćelije nalaze samo u tumorima u kasnoj fazi. Rezultati podižu mogućnost upotrebe postojećih imunoterapijskih lekova kao rane intervencije za sprečavanje razvoja raka dojke, kod nosilaca mutacija BRCA1 i BRCA2 gena.
Istraživači planiraju da isprobaju ovaj preventivni pristup kod miševa. Postojeći lekovi imaju ozbiljne neželjene efekte, tako da je testiranje na miševima neophodno da bi se pronašla prava bezbedna doza. Ako bude efikasno, ovo će utrti put ka pilot kliničkom ispitivanju na ženama koje nose mutacije BRCA gena.
„Naši rezultati sugerišu da kod nosilaca BRCA mutacija, imuni sistem ne uspeva da ubije oštećene ćelije dojke – koje zauzvrat, izgleda da rade na tome da ove imune ćelije drže na odstojanju“, rekao je profesor Valid Kaled sa odeljenja Univerziteta u Kembridžu. Farmakologija i Vellcome-MRC Cambridge Stem Cell Institute, viši autor izveštaja.
On je dodao: „Veoma smo uzbuđeni zbog ovog otkrića, jer otvara potencijal za preventivni tretman osim operacije za nosioce mutacije gena za rak dojke BRCA. Već postoje lekovi koji mogu da prevaziđu ovaj blok u funkciji imunih ćelija, ali do sada , odobreni su samo za bolesti u kasnoj fazi. Niko ranije nije razmišljao o njihovoj upotrebi na preventivni način.“
Rezultati su objavljeni u časopisu Nature Genetics.
Operacija za smanjenje rizika, u kojoj se dojke uklanjaju, nudi se onima sa povećanim rizikom od raka dojke. Ovo može biti teška odluka za mlade žene i može imati značajan uticaj na sliku o telu i seksualne odnose.
„Najbolji način da se spreči rak dojke je da se zaista razume kako se on uopšte razvija. Tada možemo identifikovati ove rane promene i intervenisati“, rekao je Kaled.
Dodao je: „Kancer dojke u kasnoj fazi ima tendenciju da bude veoma nepredvidljiv i teško ga je lečiti. Dok pravimo sve bolje lekove, tumori samo izgleda pronalaze način da ga zaobiđu.“
Koristeći uzorke zdravog tkiva dojke prikupljene od 55 žena različitih uzrasta, istraživači su katalogizirali preko 800.000 ćelija – uključujući sve različite tipove ćelija dojke.
Dobijeni Atlas ljudskih dojke je sada dostupan kao resurs za druge istraživače koji mogu da koriste i dodaju. Sadrži ogromne količine informacija o drugim faktorima rizika za rak dojke, uključujući indeks telesne mase (BMI), status u menopauzi, upotrebu kontraceptiva i konzumaciju alkohola.
„Otkrili smo da postoji više tipova ćelija dojke koji se menjaju sa trudnoćom i sa godinama, a kombinacija ovih efekata – i drugih – utiče na ukupan rizik od raka dojke“, rekao je Ostin Rid, dr. . student na Katedri za farmakologiju Univerziteta u Kembridžu i zajednički prvi autor izveštaja.
Dodao je: „Kako prikupljamo više ove vrste informacija iz uzoraka širom sveta, možemo saznati više o tome kako se rak dojke razvija i uticaju različitih faktora rizika — sa ciljem poboljšanja lečenja.“
Jedan od najvećih izazova u lečenju raka dojke je to što to nije samo jedna bolest, već mnoge. Mnoge različite genetske varijacije mogu dovesti do raka dojke, a genetski rizik je u interakciji sa drugim faktorima rizika na komplikovane načine.
Na primer, poznato je da se verovatnoća raka dojke povećava sa godinama, ali ovaj rizik se značajno smanjuje trudnoćom u ranoj fazi života. A rizik povezan sa uzrastom je znatno povećan kod nosilaca gena raka dojke BRCA1 i BRCA2.
Nova studija je imala za cilj da razume kako neki od ovih faktora rizika međusobno deluju, karakterišući različite tipove ćelija u ljudskim dojkama u mnogim različitim fiziološkim stanjima.
Istraživači su koristili tehniku zvanu jednoćelijsko RNK sekvenciranje kako bi okarakterisali mnoge različite tipove i stanja ćelija dojke. Skoro sve ćelije u telu imaju isti skup gena, ali samo deo njih je uključen u svakoj ćeliji — i oni određuju identitet i funkciju ćelije. RNK sekvenciranje jedne ćelije otkriva koji su geni uključeni u pojedinačnim ćelijama.
„Rak dojke se javlja širom sveta, ali društvene nejednakosti znače da nemaju svi pristup lečenju. Prevencija je najefikasniji pristup. Ona ne samo da se bavi nejednakošću, koja uglavnom pogađa zemlje sa niskim prihodima, već i poboljšava ishod bolesti u visoko zemlje sa prihodima“, rekla je dr Sara Pensa, viši naučni saradnik na Odeljenju za farmakologiju Univerziteta u Kembridžu i zajednički prvi autor studije.
